DAN U BOJI NARANDŽE

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Kad svane dan u boji narandže…

Lopte prsle zgradama od cigle.

Vrišti život sa mrtvih fasada.

Umilo te, sunce, te ne ubilo.

Umilo te a ti ne znaš gde si.

Tri tona sirene, čovek na točkovima.

Preseca mi igru lista bresta,

Tri tona, tri suva kestena,

Znak da sastavim se

sa ovoga mesta.

Dobro si, mala.

Dobro sam, mala.

To, što se ne bojiš, čini mi se večnost.

To što misliš, čini mi se život.

To što ćutiš-čini mi se radost.

To što ideš-čini mi se-hrabrost.

A ja te pitam, kad si progledala?

Kad si mogla da zagrliš oblak?

Kad si oči moje dosnevala?

Mirne usne, ti labuda ljubiš.      

     Piše: Marijana Kerleta 

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Gledište

Gledište

Gledište je kulturni portal, mesto gde se promoviše pisana reč i podstiče kreativno razmišljanje.

Ostavite komentar