Od Vita Taufera do Andraša Urbana
Nadamo se da ćemo moći da radimo bez ograničenja, ali u ovom spoju nezavršene pandemije i pretnje rata, mir se nameće kao imperativ.
Počinjemo rad na novim predstavama, kao i koprodukcijske projekte dogovorene tokom pandemije sa rediteljima, partnerima i pozorištima iz regiona i Evrope. Već u subotu uveče, 2. aprila na sceni „Ljuba Tadić” biće izvedena premijera predstave „Čudo u Šarganu” Ljubomira Simovića u režiji Jagoša Markovića, sa velikom glumačkom podelom. Narednog dana proslavićemo 74. rođendan JDP-a i dodeliti godišnje nagrade umetnicima i saradnicima.
Ovako Tamara Vučković, direktorka Jugoslovenskog dramskog pozorišta, najavljuje naredne dane u ovom teatru i u razgovoru za „Politiku” govori i o ostalima projektima koje će JDP, članica Evropske unije pozorišta, ponuditi svojoj publici.
‒ Početkom maja Vito Taufer, slovenački reditelj, počinje režiju predstave „Kralj Edip” sa Milanom Marićem u naslovoj ulozi. U maju i junu očekuje nas razmena sa Hrvatskim narodnim kazalištem iz Zagreba, zatim sa Slovenskim narodnim gledališčem iz Ljubljane. Učestvovaćemo u velikom projektu Evropske unije pozorišta u kome se udružuje 14 velikih teatarskih kuća. U tom ciklusu od godinu dana realizovaće se sedam koprodukcija, a sve te predstave biće izvedene na festivalu u Portugaliji početkom 2023. godine. JDP ulazi u koprodukciju sa Nacionalnim teatrom Katalonije iz Barselone sa predstavom „Vatre” Margerit Jursenar, koju će režirati Karme Portačeli. Početak rada očekuje se u junu sa srpskim i španskim glumcima. Reditelj Andraš Urban početkom septembra će prvi put režirati u JDP-u ‒ otkriva Tamara Vučković.
Tokom proteklog perioda imali ste brojne onlajn sastanke sa svojim inostranim partnerima?
Pre pandemije su naši sastanci bili uglavnom „uživo”, što je ipak bilo retko jer se na sastanke moralo putovati iz raznih evropskih zemalja. Tokom protekle dve godine, onlajn sastanci su omogućili mnogo življu i redovniju komunikaciju, i to je jedna dobra posledica pandemije. Ipak, radujemo se novim susretima. JDP će u junu biti domaćin skupštine Evropske unije pozorišta, prve skuštine koja će biti održana uživo posle dve godine.
Kako se naš, često osporavani, srpski pozorišni model pokazao u ovim „posebnim” vremenima?
Pokazalo se da repertoarski model pozorišta, koja su na budžetu, uspeva mnogo lakše da prebrodi probleme u okolnostima koje je nametnula pandemija. Poznato je da su brojne institucije kulture u svetu imale velike probleme. Neke su ugasile čitave projekte jer nisu mogle da okupe umetnike sa kojima su sarađivale, neke su potpuno zaustavile rad, jer je sve ovo predugo trajalo. Bila sam učesnik mnogih konferencija koje su se bavile razlikama u sistemima pozorišnih, ali i drugih institucija. Činjenica je da je ovaj naš repertoarski model, iako možda nije savršen i zahteva neophodna poboljšanja, uspeo da preživi. Uspeli smo, zahvaljajući gradu Beogradu i Sekretrijatu za kulturu, da očuvamo pozorište i produkciju, a samim tim i publiku. Svi zajedno suočavali smo se sa neočekivanim situacijama nama nepoznatim.
Kao, na primer…?
Kad smo ponovo počeli da izvodimo predstave, morali smo, na primer, da uvedemo obavezno testiranje glumaca i cele ekipe pred svaku predstavu. Jedina mera zaštite svakog glumca bila je zdravlje i negativan test drugih glumaca, jer glumci ne mogu da nose maske i drže distancu. Jako nam je bila važna gotovo svakodnevna saradnja sa institutom „Batut” i „Torlakom”, i pomoć lekara iz kovid bolnica i Zavoda za biocide koji je redovno vršio testiranja. Stalna promena okolnosti i rezultata testiranja zahtevali su fleksibilno rukovođenje, nije uvek bilo lako doneti odluke, bilo je čestih otkazivanja predstava, odlaganja proba. Publika je imala razumevanja.
Niste zaboravili ni mlade umetnike. JDP i tek stasali glumci, kakav je to spoj?
Predstava „Moj muž” koju je režirala Jovana Tomić u kojoj igraju najmlađe članice JDP-a Sanja Marković i Jovana Belović izuzetno je uspešna i vrlo gledana. Radili smo predstavu „Beogradska trilogija” u režiji Ivana Vanje Alača, koja se vrlo uspešno igra. Primili smo i nove glumce Miodraga Dragičevića, Alekseja Bjelogrlića i Joakima Tasića. Radili smo projekat sa Talija teatrom iz Hamburga pod vođstvom Jovane Tomić i Igora Koruge, koji je počeo pre pandemije. Bilo je predviđeno da svi mladi umetnici koji učestvuju u tom projektu budu predstavljeni u Berlinu, ali zbog kovida to nije bilo moguće, pa je susret mladih umetnika održan onlajn. Nedavno su na našoj sceni „Ljuba Tadić” gostovali studenti novosadske akademije sa komadom Tene Štivičić „Tri zime” u režiji Jasne Đuričić i produkciji pozorišta „Promena”.
Istrajavali ste i na spoju tradicije i nadolazeće energije, što se ogledalo u predstavi „Zagreb‒Beograd via Sarajevo”?
Tu predstavu podržalo je Ministarstvo kulture Republike Srbije u godini kada je obeleženo šest decenija otkako je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu. U ovoj predstavi okupili smo mlade i starije članove ansambla. Projekat „I ja volim pozorište” koji radimo od 2013. godine je i dalje aktuelan, a podrazumeva dolazak dece srednjoškolskog uzrasta na naše predstave, razgovore sa umetnicima posle predstava i obilazak onih delova pozorišta koja nisu vidljiva publici. Ujedno, ponosni smo na plakate koje za JDP radi Mirko Ilić, veliki svetski dizajner zahvaljujući kome su se naši plakati našli na raznim svetskim izložbama i publikacijama, a poslednja vest je da će naći svoje mesto i u Muzeju dizajna u Minhenu.
Posle ovog dvogodišnjeg pandemijskog iskustva, čine li vam se vaši planovi realnim?
Pandemija očigledno ima uspone i padove i nepredvidivu dinamiku. Nadamo se da je pri kraju i da ćemo moći da radimo bez ograničenja. Nažalost, pojavljuje se nova pretnja, rat je u Evropi, to donosi još veću zabrinutost. U ovom spoju nezavršene pandemije i pretnje rata, mir se nameće kao imperativ.
Politika
