IMA JEDNA
Ima jedna trešnja koju sam, jednom, ubrao kraj puta.
Ništa slađe u životu nisam probao.
Ne mogu više da nađem taj put, ni to drvo.
Beru ga i slede se neki drugi…
Ima jedno lice koje sam, davno, imao kraj sebe.
Nikome se u životu nisam toliko radovao.
Ne mogu više da ga prepoznam u moru bezličnih.
Ljube ga i vole neki drugi…
Ima jedna godina u kojoj smo svi bili na okupu.
Svi, i oni kojih nema više.
Sve mogu, samo ne mogu da ih vratim.
Svoja detinjstva sada žive neki drugi…
Ima jedno proleće koje upravo počinje.
I nosi sa sobom neke nove aprile…
Sve prolazi, znam, i ovo će
Ali ako negde treba da stane, neka stane ovde…
Da jednom kada se vratim
Znam da su postojali dani kada mi nije falilo ništa….
Ovo su upravo ti dani…
Ovo je upravo taj život koga ću nekada moći
Samo da se sećam…
