Crveni vetar- Ljubav, depra i pank-rok

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Rokenrol muzika je po mom mišljenju podeljena na dve struje. Prvu sam nazvao Đakuzi rokenrol; muzika koja se sluša iz đakuzija, ima kobojagi pametne tekstove, a zapravo su glupi do jaja i razumeju ih samo oni ”odabrani”. Gitara gotovo i da nema, poželjno je besomučno kopirati EKV i Obojeni program, biti kvazi depresivan i veltšmercan. Posle svirki ovakvih bendova se zagine na splavovima.

Druga struja je dvolitra rokenrol; umesto bine je traktorska prikolica, oko nje kruže tri motora dok se u epicentru dešavanja kuva neki kotlić, a bend je isforsirano (ne)duhovit. Posle svirki ovakvih bendova zaspiš pijan u blatu pored kotlića i Zeleta Lipovače.

Fali srednja struja, a kažu da je srednja struja najvažniji motor društva. Nema srednje klase- nema srednje struje- nema društva- nema opšte kulture pa je logično da nema ni popularne kulture.

Konačno, jedan album i jedan bend koji se uključuje u srednju struju koja nam mnogo fali ako hoćemo rokenrol nazad i da ga vratimo tamo gde mu je mesto. Rokenrol ćeš vratiti u medije ako je prizeman, preko refrena i pesama koje traju tri minute- a ovaj album to ima, verovali ili ne. Reč je o bendu Crveni Vetar i albumu ”Ljubav i depra”, koji je izdao Take It Or Leave It Records.

Ljudima koji vole kalifornijski pank-rok, zbog melodičnih linija pevanja i refrena, album će se verovatno dopasti na prvu loptu. Dopao bi se i autotjun seljačinama, samo kada bi mediji bili dovoljno otvoreni za ovakav zvuk- ali to je već do više sile.

Rifovi, gitare i ritam sekcija su na tragu bendova kao što su: ”No use for a name”, ”Offspring”, ”Bad Religion”, samo što je glavni vokal ženski, a tekstovi su, zamisli- na maternjem jeziku i imaju neki smisao.
Naziv albuma nam govori o čemu će se pevati na dvanaest pesama koje su na njemu. Jeste, svira se iz mola. Isforsirani rođendani, jeseni, paranoje, strahovi, depra, košmari i sve ono što tišti mladog čoveka u Srbiji, što obuhvata spektar ljudi jer smo ovde tinejdžeri od kada se rodimo pa do svoje pedesete godine. Ipak kada se sve to oboji ironijom, manje boli i manje je sivo. Više je ljubav, a manje depra. Hajde da pokušam da vas provozam kroz ovaj album, uz što manje spojlova, a na vama je da ga preslušate. Pa onda opet, jer to zaslužuje bez ikakvih dilema.

Fotkao Braca Nadeždić

1.Rođendan

Pesma koja otvara album i odmah aperkat. Izdvojila se već sa albuma zbog spota, a i jer je konstantno u vrhovima top- lista. Prepoznatljivi kalifornijski rifovi, oktave made in Serbia i žestok naboj ritam sekcije, sa tekstom koji objašnjava one rođendane koje baš i ne želimo da pamtimo.

”O kakav divan dan, lep je kao ružan san. Sve veća sam starudija- srećan mi rođendan.”

2. Jesenja

Nastavlja se u istom tempu. Mene je početak pesme zbog gitara i ritmike podsetila na Green Day i njihov album ”Dookie.” U refrenu se dešavaju i horski prateći vokali, koje je u pank muzici započeo ”Bad Religion”, a kod nas, verovatno, prvi upotrebili ljudi iz benda ”Six Pack.” Gitare su i dalje žestoke i vode glavnu reč, što zapravo rade kroz ceo album.

”Jesen je tek počela a tebi je već dosta svega… proleće daleko je…”

3. Košmari

Proleće jeste daleko, ali su zato tu košmari. Ritam na albuma se ubrzava, mi koji smo u panku to volimo da nazovemo ”kečina.” Gitare denfuju, a bubnjar pokazuje da dobro radi i na puno BPM-a.

”Ipak sanjam samo košmare u kojima ti nemaš me…”

4. Maskara

Tempo opada, ali tvrd zvuk je i dalje na zadatku. Melodični refren je tu, a kraj pesme, kada muzika stane, pa onda započne pank vozanje uz lepu solažu (ne one od pet minuta i 2000 odsviranih tonova) je odličan outro.

”Maskara ne pomaže…”

5. Koliko Košta

Verovatno pesma koja je hit broj dva na albumu. Dosta puta sam je čuo na radiju. Ironičan pogled na svet, od ordinacije do autopsije je kratak put. ”Kad je već ovakav smor, barem nek je rokenrol”, je stih koji komotno može da postane grafit. U jednoj reči iskazati toliko, to uspeva samo Koji iz Discipline kičme.

”Ili si leš, ili zmaj koji hoda, to je tvoja odluka”

6. Jovana

Za sada najmračniji rif. Na početku, gotovo na tragu hard kor muzike, ali kada krene pevanje- vraćamo se na melodični pank-rok. P.S. I dalje na visini zadatka, a na pola albuma smo. Svi poznajemo neku Jovanu i svi poznajemo neke ljude koje više ne (pre)poznajemo kada ih vidimo. Možda pesma neće završiti na radiju i postati hit kao ”Rođendan” ili ”Koliko Košta”, ali je ovde muzička podloga opasno dobra i mogao je čak proći i neki socijalno angažovani tekst- ne bi bilo promašaja. Opet su to i odlični horski bek vokali.

”Ti više nisi moja Jovana, princeza osmog-dva..”

7. Oluja

Oluja je pesma sa najsporijim ritmom na albumu i verovatno ”najmračnija.” Zapravo, taj spori ritam je dozvolio vokalu da dođe najviše do izražaja, a i bubnjaru da se razmaše sa kul prelazima, pa su gitare, čini se, namerno puštene u drugi plan.

”U mojoj glavi se priprema oluja, šta da radim kad luda sam ko struja..”

8. Baj baj

Opet ubacujemo u petu, na tragu razbijačkih kalifornijskih hitova. Solaža koja se gotovo može otpevati. Pesma od dve minute koja razbija sa zdravom energijom, a takva zdrava energija kod današnjih bendova MNOGO fali.

”Pada mrak na moj grad, krećemo na put bez…”

9. Viski

Prva pesma koja počinje samo sa vokalom i gitarom. Super kombinacija i rešenje, mogla je i češće da se desi, ili kul pauza u prvom refrenu kada ostanu samo bubanj i vokal. Ljudi koji su se zadesili na ovakvim žurkama, sigurno su imali slične situacije, a o kojoj situaciji je reč- hvataj link pa preslušaj.

”Ipak prekasno si počeo da kapiraš…”

10. Najveći fan

Jedna od najbržih stvari na albumu. Proveren recept za dobru pankčinu je tu. Kako se album približava kraju pokušavam bend da uporedim sa nekim sa scene, ali ne ide. Postojao je jedan bend dvehiljaditih, zvao se ”Super s Karamelom”, možda jedino taj bend i to samo iz razloga zbog ženskog vokala, ali kod benda čiji album preslušavam se više oseti miris asfalta.

”Sama sam i ne znam gde si sad… mogla bih u Šabac ili Novi Sad… koje smaranje kada nema te.”

11. Dobitna kombinacija

Gotovo himnična oktava na početku. Da je Amerika, publika isprati horski gitaru. Sporiji bubanj dozvoljava opet sebi zanimljive prelaze i gitari zanimljive gitarske deonice. Tihe solažice se provlače i kroz refren. Zabavno.

”Ne idi nikada, poludeću bez tvoga dodira…”

12. Paranoja

Hej, hej. Za spuštanje zavesa je ostavljeno i malo ska-panka, bar na početku pesme. Posle se opet dodaje gas i dobijamo sada već prepoznatljiv zvuk ovog benda. Odlična stvar ostavljena za kraj. Nadamo se da je ovo samo kraj albuma, dok isčekujemo drugi.

”Ne sećam se ničeg osim nas…”

Album je preslušan. Album je odličan i možete ga uzeti kao 12 kratkih priča koji opisuju život u 21. veku. na brdovitom Balkanu. Produkcija i miks su uspele da isprate kvalitet pesama. Ostalo je na radio stanicama, festivalima i fan bazi koji ovaj bend definitivno zaslužuje i polako je osvaja. Što je zapravo i dobro, jer stvari koje se instant dese, instant i prođu. A album ”Ljubav i depra” i Crveni vetar sigurno nije nešto što će instant proći. Kad kažem Crveni vetar, mislim na bend.

Crveni vetar su:

Đu (vokal, ritam gitara)
Janko (bas gitara, prateći vokali)
Đole (bubnjevi)
M. (lid gitara, prateći vokali)

”Ljubav i depra” je sniman u studiju Asfalt. Za miks i mastering su bili zaduženi Mlađa iz benda Tea Break i Dino Doloničar.

Album je dostupan i na:

Deezer

Google Play Music

Uživajte!

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Nenad Baraković

Nenad Baraković

Nenad Baraković Bara je autor Gledišta, dolazi iz Novog Sada gde je i rođen 1991. godine. Doživotno potlačen, društveni aktivista, pank-roker, muzičar, tonac, novinar i pisac u pokušaju.

Ostavite komentar