Tri-dva

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Iz njenih ruku skliznuo je novčić u dno gradske fontane

Pažljivo je pomislila: ”Zaboravi sve te prethodne dane”

Baš sve,  u rikverc, pun gas, pa skreni i pokreni taj brodić od snova

Kreni od nule,  ideje od juče su uzalud ginule na prvoj liniji fronta

Hrabre ili lude, svejedno, drznule su se i srušile sve peščane kule- kakva sramota

Sunce iznad grada je izvodilo svoje koještarije i kerefeke,

Pravilo neke smešne pokrete i siluete,  ali džabe, više nije malo dete

Čije misli ka oblacima prave juriš i visoko lete

Dok se prva nespretno i naivno od nebo saplete

Pa prinudno aterira na pistu pustih želja i sleti na dno

A na dnu ništa – baš ništa,  puste luke, napuštena pristaništa, ni traga od skloništa ludila

Baš čudno, tužno, ružno,  ranije se na ovakvim mestima nije budila

I nigde snage, ma ni volje, ili nekoga da izusti onu glupu ”Biće bolje”

A sve i da kažu, zna da lažu, radi estetike spakuju jeftine reči u otmenu ambalažu

Tek onako…  sve shvataju površno i  olako, ali polako… nije sve, bre, crno… baš tako

Postoji svetlo na kraju tunela, ne, nije voz, nije bajka, nisu krila od kojekakvih anđela

Već jednostavno, samo svetlo i baš je jak bljesak bacalo po jednom licu što je tuda prošlo i jecalo

Otresi tugu sa svoga kaputa, kao prašinu, neka po tuđim blentarama luta

Nabaci smajli poput najjačeg aduta i kreni prema zvezdama umesto najhrabrijeg astrounauta

Ma ne, nemoj biti ljuta što si od mraka napadnuta, to je samo mrak, bedak, nemoj biti luda

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Nenad Baraković

Nenad Baraković

Nenad Baraković Bara je autor Gledišta, dolazi iz Novog Sada gde je i rođen 1991. godine. Doživotno potlačen, društveni aktivista, pank-roker, muzičar, tonac, novinar i pisac u pokušaju.

Ostavite komentar