Volim kada mi vetar proleća dotakne golo rame…

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Volim kada mi vetar proleća dotakne golo rame.

I kada mi otpadne trepavica, na beli kašmir.

Na terasi detinjih noći.

 Zvezde padalice.

Ne dam da saseku javor.

Dam šipražje.

Ono u kom kote se nemiri.

Kada se nasmejem izgorela od sunca.

Među prvim kupama krtice.

Ona mi ne govori da svi su ludi.

Ona se skrije.

A ti mi tresneš listove hartije, na kolonije bokvice.

Tek da bi datume nanizali na misli.

Da bi bagremov miris nestao od straha.

Što ljudi trče bez znanja o poljupcima sa telom i bez njega.

Piše: Marijana Kerleta

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Gledište

Gledište

Gledište je kulturni portal, mesto gde se promoviše pisana reč i podstiče kreativno razmišljanje.

Ostavite komentar