Volim kada mi vetar proleća dotakne golo rame…
Volim kada mi vetar proleća dotakne golo rame.
I kada mi otpadne trepavica, na beli kašmir.
Na terasi detinjih noći.
Zvezde padalice.
Ne dam da saseku javor.
Dam šipražje.
Ono u kom kote se nemiri.
Kada se nasmejem izgorela od sunca.
Među prvim kupama krtice.
Ona mi ne govori da svi su ludi.
Ona se skrije.
A ti mi tresneš listove hartije, na kolonije bokvice.
Tek da bi datume nanizali na misli.
Da bi bagremov miris nestao od straha.
Što ljudi trče bez znanja o poljupcima sa telom i bez njega.
