VILIJAM BLEJK

Mislite na druge, podelite ovaj tekst


Engleski književnik, slikar, samouk, preteča Bajrona, mnogi ljudi ni dan danas ne znaju o kome se radi
kada se spomene njegovo ime i prezime, za filmske fanatike samo je lik kojeg glumi Džoni Dep u filmu
”Dead Men”, ovaj čovek je inspirisao Džima Morisona da svoju grupu nazove ”The Doors” po vratima
percepcije.

On je Vilijam Blejk.

Nikada nije uživao u slavi koju je stekao jer je uvek bio u senci ostalih umetnika – tek kasnije su ga
otkrili i razumeli, ironično. Umro je kao pesnik koji je nepoznat – brzo zaboravljen ali ne zadugo…
Tek su kasnije ostale generacije pesnika na osnovu njegovih pesama razvijali talenat, stekli zanat.
Izdavajam njegovu pesmu Otrvno drvo (Poison tree) gde se javlja tema dosta poznata svima nama –
gnev.
Šta je gnev? Kako hranimo gnev?

POISON TREE

I was angry with my friend, I told my wrath did end
I was angry with my foe,
I told it not, my wrath did grow.
And I watered it in fears
Night and morning with my tears.
And I sunned it with smiles
And with soft deceitful wiles.
And it grew both day and night
Till it bore an apple bright
And my foe behald it shine
And he knew it that it was mine.
And into my garden stole
When the night had veiled the pole
In the morning glad I see
My foe outstreched beneath the tree.

OTROVNO DRVO

Bio sam gnevan na prijatelja, rekao sam mu i gnev
je nestao
Bio sam gnevan na neprijatelja
Nisam mu rekao i gnev je rastao

Svakodnevno sam ga zalivao svojim strahovima
Noću i danju svojim suzama
Ali sunčao sam ga osmesima
I neprimetnim lažnim lukavstvima.
A on je rastao danju i noću
Dok se nije izrodio u sjajnu jabuku
I moj neprijatelj je primetio da se rumeni
I znao je da pripada meni.
Ušao je krišom u moje dvorište
Kada je noć velom prekrila svet
Ujutro sam se obradovao
Videvši svoj neprijatelja mrtvog pod jabukom.

Pesma koja predstavlja sam stil i tematiku Blejkove poezije, govornik razgovara sa prijateljom, rešava
problem a sa neprijateljem ne rešava problem te se obraduje kada vidi da je njegov neprijatelj mrtav
pod jabukom u znaku da je sve to napokon završilo.

Zašto ne rešava problem sa neprijateljem? Zato što taj gnev raste, hranimo ga, svi problemi se guraju
u stranu, ništa se ne rešava te gnev raste i raste… danju i noću. Gnev raste u nama jer ga mi hranimo
našim mislima i emocijama, sam govornik naizgled dobra osoba zapravo tek u momentu kada
njegovovog prijatelja privuče jabuka koja je spolja privlačna ali iznutra otrovna ubije dovodi do toga
da shvatamo da govornik ispunjen svim tim gnevom i lošim emocijama, čak i mržnjom prema
neprijatelju se pretvara u lošu osobu jer mu je drago da vidi mrtvu osobu u svom dvorištu iako se radi
o neprijatelju.

Ljubica Babić

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Gledište

Gledište

Gledište je kulturni portal, mesto gde se promoviše pisana reč i podstiče kreativno razmišljanje.

Ostavite komentar