SKROZ: ,,Najveći bend u Jugoslaviji da se ona nije raspala“

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Umesto uvodnika

„2017. godine, moj kum i prijatelj Vedran Vladić mi je rekao da u Sarajevu postoji jedan talentovan momak koji se zove Ado Šaran. Želio je da nas upozna kako bi ga opet pokrenuo pošto dugo kao Skroz nisu nešto izbacili. Bilo mi je jako zanimljivo jer nikad do tad nisam čuo niti jednu pesmu od grupe Skroz… I onda mi je Ado poklonio pesmu „Karika.“ Marko Luis

Iz teških vremena izlazi značajna ili velika umetnost, ako si sklon njoj. Ako nisi, iz tebe će isplivati agresija, frustracija i lepeza ništavila ili neće ništa, što je još gora opcija. Ovde se radi o primeru jedan; značajna i velika umetnost. Reč je o grupi, rok grupi koja je uspela da održi upaljenu baklju urbanosti u vremenima kada se nevreme ratova, restrikcija, besparice, dekadencije morala i egzekucije svega što ima sa urbanom kulturom sručilo na istu tu baklju. Plamen je ostao da gori zahvaljujući njima. Reč je o bendu ( citiram eminentne muzičke kritičare) ,,Koji bi postao najveći bend u Jugoslaviji“, da se ista nije raspala.“ Da, reč je o sarajevskom kultnom i legendarnom bendu Skroz.

Piše: Nenad Baraković

Dobro mi došli: dosada, alkohol i cigare

,,Gledao sam kroz prozor kada su momci iz benda Skroz vraćali miksetu i u tom trenutku je udarila granata negdje u blizini, a oni su spustili miksetu na pod i legli preko miksete da je svojim tijelom zaštite. Baš kao što je pas Tigar spasio druga Tita na Sutjesci. Tada sam znao da se radi o rokenrol materijalu.“ Sejo Sekson

Postoji hipi izjava Bob Dilana ,,Ko se seća šezdesetih, taj ih nije proživeo“. S obzirom da je ovo priča o bendu iz Bosne i Hercegovine, Dilanovu izjavu ćemo prilagoditi potrebi, smestivši je tri decenije kasnije i promeniti lokaciju: ,,Ko se seća devedesetih na Balkanu, taj ih nije proživeo“. Otprilike, tako i jeste; kroz maglu, bez velike dokumentaristike dostupne novinarima. Možemo da pronađemo da je bend osnovan negde sredinom devedesetih godina, i da su je na početku osim pevača i frontmena Adnana Šarana (prim.aut. Da, rođenog brata Dina Šarana frontmena benda Letu Štuke) i njegovih prijatelja činili i ljudi koji su tada svirali u Zabranjenom Pušenju ali i radili na Top Listi Nadrealista što će kasnije prouzrokovati i turneju u toku koje će nastajati pesme koje će Skroz snimiti na prvom albumu koji se pojavio 2000. godine u izdanju izdavačke kuće Croatia Records. Kao favoriti publike su se izdvojile pesme Dobro mi došli, Nisam jeo, Sve sam jači i Kad te droge spuste. Ono što je kroz muziku i tekstove Skroz na čelu sa Adnanom Šaranom uspeo da uradi je to da su pomireni žanrovi i tematike koje da su gotovo nespojive. U suštini ovo je Urban Hymns ali na sarajevski način; opor, duhovit, ironičan, direktan ali metaforičan i ispred vremena u svakom slučaju što bi verovatno i trebalo da bude glavni epitet za grupu Skroz. Ispred svog vremena.

Srušio sam stan

Na drugom albumu Savršeni organizam se dešava prvi regionalni hit a to je pesma Srušio sam stan koja je, u neku ruku, i obeležila karijeru benda Skroz. Kvalitet tokom cele karijere pomera se paralelno i sa postojanjem benda, što uglavnom kod nas i nije slučaj jer bend zablista u prvih par godina i onda ostaje u senci sopstvenih pesama koje su nastajale na početku karijere. Sa Skroz to nije slučaj. Muzika, ali i tematika tekstova se produbljuje, uspevaju da zadrže staru publiku ali dobijaju i nove generacije jer pevaju o stvarima koje tište i koje se tiču mladog čoveka, ali i čoveka srednjeg doba na razumljiv i približan način svim generacijama ako se podrazumeva da koriste isti jezik. A to je jezik buntovnosti, ali i jezik humanosti– kako bi to rekao Dino Šaran kada je upitan za rad rođenog brata i grupe Skroz.

Najveći bend u državi koja ne postoji

Da bi sigurno postali najveći bend u nepostojećoj državi, dokazali su i izdavanjem narednih singlova i albuma. Ali ono što takođe može za njih da se kaže je da su autentični evropski bend sa Balkana, s obzirom na preuzimanje tradicionalnih rokenrol motiva sa zapada ali i ubacivanje autohtonih motiva u svojim pesmama. Da, u njihovim pesmama ćete moći da čujete čist indi i brit pop kojeg se ne bi postideli braća Galager, ali ćete kroz neke liričke ili muzičke motive ipak znati da se radi o Sarajevu. Jedan od takvih primera jeste pesma Amerikanac , za koju je inače i snimljen spot u kojem glavnu ulogu igra Srđan Žika Todorović. U pomenutoj pesmi se čuje promenuta fraza iz filma Sjećaš li se Doli Bel kada Slobodan Aligrudić objašnjava Slavku Štimcu da je žena zapravo kao sol, može bez nje ali je malo i bljutavo. Na taj citat će re referisati i Adnan Šaran, samo će žena zameniti za ljubav. Ovo je samo jedan od primera na kojem sam pokušao približiti odnos zapadnog i onog što je autohtono za ovaj benda. Zbog toga verovatno i dobijaju titule legendarni i kultni što je u Sarajevu zaista retkost.

Skroz kao korektiv društva

Važno je da postoje u 21. veku postoji bend kao što je Skroz jer svojim delovanjem i socijalnim angažovanjem pokušavaju da budu koretkiv društva i da isprave stvari koje se ne prvu loptu čine neispravljive. Ili bar da ukažu na njih, jer pesma ne može da promeni svet, jer na kraju sve Blowing in The Wind, opet ću citirati Dilana. Takođe, ono što je važno pomenuti za Skroz je da su oni verovatno jedni od prvih nosioca modernog rokenrola na našim prostorima što su kasnije preuzeli i bendovi današnjice, ali bez sadržaja i autentičnosti. Skroz ima i autentičnost i sadržaj, i to višeslojni, za koji je potrebno više slušanja kako bi se sve rasčlanilo, pa i usvojilo i prihvatlio. Jer, primera radi, u jednom momentu ljubav može da se svede na žensko dupe i celulit, a u drugom na noć koja miriše na indijski čaj. Što je takođe socijalno angažovano, jer odnos između dvoje ljudi je takođe socijalna tematika.

It ain’t like in a movies at all

,,Adnan Šaran je jedan od najvećih pesnika u Sarajevu. Praveći ovaj film znao sam da će se mnogi smejati, ali nismo očekivali da će ljudi na kraju premijere plakati. Da, ovaj film jeste o Adnanu Šaranu i njegovom rokenrol životu, ali je takođe i film o posleratnom Sarajevu i filingu koji se tada mogao osetiti u gradu. Alimir Bašović

Kažu da slika govori više od hiljadu reči. Pokretna slika verovatno govori više od hiljadu običnih slika. O bendu Skroz je snimljen dokumentarni film koji je nedavno imao i svetsku premijeru u Sarajevu, a citati iz teksta od Marka Louisa i Seje Seksona su upravo iz tog filma. U filmu se osim članova benda pojavljuju i Bane Trifunović, Elvis J. Kurtović Dino Šaran kao i mnogi drugi koji su bili na neki način deo ovog benda, ili njegovi bliski poštovaoci. Kako je sam dramaturg filma rekao, ovo je film o ozbiljnim stvarima a prikazano na duhovit način i kroz humor; rokenrol, droge i PTSP; bez cenzure i bez uvijanja i drame. U filmu je centralna uloga Adnan Šaran, brat od frontmena letu Štuka Dino Šarana. Da li su povezani? Da. Jer kako bi Dino rekao ,,To su pesme iz iste kuće. Kuće Šaran. Svima koji su se dopale Štuke dopašće se i Skroz. Ali u tim pesmama postoji nešto što u pesmama Štuka ne postoji. O čemu je reč? Videćete u narednim mesecima. U Sarajevu je održan koncert, a očekuje se i nastavak turneje.

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Nenad Baraković

Nenad Baraković Bara je autor Gledišta, dolazi iz Novog Sada gde je i rođen 1991. godine. Doživotno potlačen, društveni aktivista, pank-roker, muzičar, tonac, novinar i pisac u pokušaju.

Ostavite komentar