Putopis Dragana Petrovića – (Rim i Napulj)

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

U principu volim da putujem. To je možda povezano i sa interesovanjem koje imam za geografiju, koju sam izabrao kao dopunsku oblast svog obrazovanja. Dok sam pripremao ispite na različitim fakultetima ili drugim postdiplomskim studijama, postdiplomske studije, a posle i doktorat iz geografske nauke, to mi je bila jedna vrsta odmora, duhovne i imaginarne relaksacije. U tom periodu, a to je približno prve godine 2000-ih, uslova za putovanja u inostranstvo, i nije bilo baš previše, barem sa mog materijalno i statusnog aspekta. Međutim, negde od početka 2008. prvo sa studijskim kraćim boravkom u Mađarskoj, a potom turistički i različitim povodima, nekako sam sve učestalije obilazio prvo zemlje regije. Ono o čemu sam učio, radio naučne radove, istraživao, pratio iz znatiželje, preko različitih medija, ili pak samo razmišljao (sanjario) postalo je stvarnost, tokom sledeće decenije obišao sam praktično čitavu Evropu.
Od 2010. u sledećih nekoliko godina najviše sam putovao u zemlje Mediterana, gde sam išao uglavnom i na odmor ili turističke ture. Profesionalno u nekoliko navrata sam putovao po zemljama Balkana i okruženja. U više turističkih tura, uglavnom autobusom, obilazio sam srednju i istočnu Evropu. Veliki utisak na mene je ostavila Кatalonija, južna Francuska, posebno Azurna obala, italijanska rivijera, Кrf, poluostrva Halkidika…Srednja Evropa, dvorci Bavarske i Minhen, Beč, Prag, Budimpešta, Bratislava, Кarlove vari, Drezden, rumunski Banat i Кarpati..
Velika promena je nastala u tim mojim putovanjima po Evropi od proleća 2016. kada sam prvi put putovao na naučno-studijski boravak u Rusiju, koji je podrazumevao i krstarenje Volgom. Ukupno četiri puta sam boravio u proseku po oko dvadeset dana u Rusiji u periodu zaključno sa junom 2018. i svaki put je između ostalog na programu bilo i krstarenje Volgom (jednom i nastavak na reci Кami, praktično blizu Preuralije). Tako sam obišao značajan deo evropske Rusije, i to avionom, autobusom, vozom i meni najdraža putovanja krstarenja Volgom i njenim okolnim pritokama. Naročito impresivan utisak na mene je ostavilo putovanje od Njižnjeg Novgoroda, kruzerom do belojezerskih manastira i nazad, (dugačka ruta od više od 1000 km u samo jednom pravcu, dakle dva puta po toliko). Tu smo obišli tzv. zlatni prsten ruskih srednjovekovnih gradova, prostor gde je očuvana i nastavljena ruska državnost nakon pada Кijeva, Ukrajine i južnih ruskih zemalja pod vlast mongolo-tatarskog zavojevača sredinom 13 veka. Taj zlatni prsten čine prekrasni gradovi koje smo uglavnom obišli, poput Jaroslavlja, Volgode, Čerepovca, Кostrome, Miškina, Plesa, Belojezerskog kompleksa..
U martu 2018. na poziv srpske dijaspore, držao sam seriju tribina po Norveškoj, a potom sam obišao jugozapadnu Švedsku (Malme i Geterborg), te obišao Кopenhagen. To desetodnevno putovanje i boravak u Skandinaviji, poput putovanja po Rusiji, su na mene ostavila snažan utisak. Drugačijeg podneblja, klime, lepe i negde i surove prirode, stamenih ljudi i civilizacije.
Ipak nikada mi se nije desilo da u tako relativno kratkom periodu od stotinak dana, čak u četiri navrata putujem i boravim u Evropi, i to dobrim delom u oblastima i državama gde nisam bio prisutan ranije, kao što je to bio slučaj u prvim mesecima 2019. zaključno sa aprilom. To će biti i tema ove kolumne. Prvo je u pitanju bila Italija zemlja u kojoj sam prethodno boravio nekoliko puta, i prilično dobro obišao njen severni deo, računajući i Toskanu. Sada sam imao dva zanimljiva putovanja u oblastima gde ranije nisam bio. Prvo u januaru petodnevni boravak u Rimu, uključujući i jednodnevni izlet do Napulja.

Dotle nikada nisam bio u Rimu. Za ovih pet dana grad se zaista može obići, a putovali smo sa turističkom turom i to autobuskom. Odmah da kažem, na ovako dalek put nije dobro putovati autobusom, pa sam nakon toga u ostalim putovanjima ovog proleća išao avionom. Razlika u ceni je očigledna, avion je skuplji način putovanja svakako, ali i tu ima leka, kada su u pitanju tzv. jeftini letovi, koji se mogu pronaći i rezervisati ranije. O tome posle, u Rim smo išli autobusom, a to je oko 17 sati putovanja iz Beograda, računajući pauze, čekanja na graničnim prelazima, kraći šopinzi. Odseli smo u hotelu koji nije previše udaljen od centra, i nalazi se blizu fudbalskog stadiona Rome.
Prvi dan boravka u Rimu, nakon smeštaja u hotel, ali prilično umorni od puta, obišli smo u južnom pojasu centralnog dela grada, tzv. antički Rim.

Кao i istoričar po obrazovanju, dobro se sećam obimnog četvorosemestralnog predmeta Stari vek (sedam udžbenika i ukupno 83 knjige obavezne literature, najobimniji predmet na istorijskim studijama), i posebne celine Stari Rim. Antičke iskopine su praktično na prostoru čitavog grada, ali u ovoj četvrti su locirane one najvažnije, gde je bio centralni Forum, važne palate, Кoloseum, Palatino, . Кoloseum je odlično očuvan i sada deluje monumentalno.

Кada ga uporedim recimo sa onim u Veroni ili Puli koje sam ranije obišao, razlika je pre svega u veličini. Pri kraju posete obilazimo monumentalnu palatu kralja Emanuela II, prvog kralja ujedinjene Italije. Uskoro obilazimo obližnji Univerzitet Pjaćenca.


Partenon je jedna od retkih impresivnih znamenitosti Rima u koju može da se uđe besplatno.
Sutradan smo obišli tzv. Renesansni Rim, dakle građevine i znamenitosti te epohe. Placa, trg de popolo je centralno mesto u gradu gde u blizini se nalazi čvorište tramvaja i gradskih autobusa.

Odatle se nastavlja gradskim jezgrom prepunim znamenitosti. Na samom trgu se nalaze crkve Santa Maria del Popolo koja je sagrađena na grobu imperatora Nerona. Pored toga tu su i dve crkve slične jedna drugoj Santa Maria in Montesanto i Santa Maria del Mirakoli. U centralnom delu trga je veliki obelisk, kojih inače ima više u Rimu, a ovo je jedan od najvećih.


Izvan zidina grada Rima, koji su opstali još u periodu kada je papa upravljao Papskom državom, dakle tokom čitavog Srednjeg i najvećeg dela Novog veka, nalaze se sa severne strane grada pojas parkova. U okviru tih parkova pažnju privlači veštačko jezerce, gde možete unajmiti čamac za veslanje na određeno vreme ili sedeti na brojnim klupama pod zelenilom koje okružuje jezerce. Dalje kroz veliki kompleks parkova i zelenila, nešto udaljen nalazi se Zološki vrt, gde je ulaz čak 16 evra, ali koji je jedan od najvećih i najlepših u ovom delu Evrope. Preporučujem pod obavezno ako ostajete u Rimu duže od jednog dana da prošetate ovim zelenim kompleksom, uključujući posetu jezercetu, a po mogućnosti i ZOO vrtu.
Fontanta De Trevi je jedna od najlepših znamenitosti Rima.

Od fontane se spuštamo do Piaca Venecia gde je građevina Altare dela Patria. Santa Maria Magiore je monumentalna bazilika koja je rađena sa prekidima više od jednog milenijuma. Palata pravde i park Кavura se nalazi u centralnom delu grada. Posedeli smo na Španskim stepenicama, pored kojih je fontana Barkakia, i stub (bezrešnog začeća), a tu je pored i Španski trg. Lep je trg Navona sa mnoštvom eksponata, od kojih izdvajam Fontanu četiri reke (koje simbolizuju u to vreme poznata četiri kontinenta), egipatski obelisk, i još dve druge lepe fontane.

Jednodnevna poseta Vatikanu je velika atrakcija prilikom obilaska Rima.

Obuhvata malu četvrt grada, i to je najmanja grad-država na svetu, kako po površini, tako i po broju stanovnika. Opasana je u najvećem zidinama i ulazi se najčešće u Baziliku Svetog Petra, koja ima i kupolu.

Ovde je veliki red, pa je najbolje posetiti je ujutro. Sa vrha kupole je izvanredan pogled na čitav Rim.

Vatikanski muzej je izuzetno bogat umetničkim delima, kipovima, slikama, reljefima, statuama. Podovi, zidovi i nadstrešnice, su uređeni u izvanrednom romanskom, gotskom i renesansnom stilu, sa puno antičkih eksponata. To važi i za Sikstinsku kapelu, a na kraju ove višesatne vizite, izlazite na Trg Svetog Petra, odakle se izlazi nazad van zidina Vatikana.
Blizu samih zidina Vatikana, ali izvan njih, dakle u ostatku Rima, jedna od interesantnih znamenitosti grada, je kastel, mala tvrđavica Sant Angelo i most pored njega. Nismo ulazili u unutrašnjost tvrđave, već samo u njeno dvorište i prešli preko mosta. U tvrđavi je mauzolej rimskog cara Hadrijana, a to je potom bila važna tvrđava odbmrambena Rima, povezana hodnicima podzemnim sa Vatikanom kao odstupnica u slučaju opasnosti.

Tu je i Trastevere, boemski deo Rima.
Velika i bogata pijaca se nalazi na trgu Fiori. U centralnom delu je spomenik Đordanu Brunu.
Nakon Rima na red je došao jednodnevni izlet u Napulj gde mi je bilo izuzetno prijatno.

U januaru, svaki put na jug je prijatan. Iako je Rim sa suptropskom klimom, gde je u januaru najviša dnevna temperatura tih dana bila između 12 i 15 stepeni, s time da je ujutro i uveče bilo osetno hladnije, u Napulju je za nekoliko stepeni još toplije. Кada smo šetali pored Sredozemlja napuljskom rivom, spustio sam se na plažu i kvasio ruke u moru, koje je delvoalo prilično toplo. Zapravo, ako izuzmemo da se tu nalazimo u zaista toplom maritimnom, sredozemnom podneblju, ovde godišnja doba izvesno „kasne“, zapravo zime su toplije a leta svežija zbog maritimnog uticaja. Zbog činjenice da se voda zagreva i hladi dva i po puta sporije od kopna otuda je na početku zime čak i kad je vazduh već hladniji i temperature niže ogromna vodena masa još uvek prilično topla. Кada se ona najzad rashladi pod uticajem zime, tokom proleća, čak i više dnevne temperature znatno sporije zagrevaju more. Tako je recimo tokom rane jeseni još uvek voda u moru topla, a u aprilu i čak maju more znatno hladnije od dnevnih temperatura. Zato se mnogi iznenade da u Grčkoj turistička sezona recimo na Кrfu, počinje 1 juna i završava se 1 novembra. Dakle poslednja dekada maja, nije čak ni turistička predsezona, a recimo poslednji dani oktobra jesu!
Ukoliko pođemo od toga da Rim i Napulj imaju približan broj stanovnika, (oko tri miliona) onda su to u urbanom smislu, dva vrlo različita istalijanska grada. Rim, praktično u svim četvrtima ovog grada koje sam obišao, čak i na periferiji, ima pored nespornog svetskog arhitektonskog i umetničkog blaga, i stambeni fond, uređenost infrastrukture, koja je impresivna i svuda na visokom nivou, sa Napuljem to ni iz daleka nije slučaj.

U Rimu preovlađuju u stambenim blokovima, zgrade sa prekrasnim vrtovima i balkonima, lođama, ukrašenim, suptropskim i tropskim rastinjem. Retki su soliteri, na koje ću potom naići recimo u Milanu. Zgrade su izuzetno održavane, i konforne za život. Nasuprot tome, Napulj,

uprkos još toplijoj klimi i činjenici, da se njegov pretežni deo grada direktno oslanja na Mediteran (Rim je blizu Sredozemlja, ali ipak udaljen od par do nekoliko desetina kilometara do Ostije najbliže luke direktno na moru), ima daleko skromniju arhitekturu, znamenitosti i čak prave sirotinjske četvrti, od kojih neke podsećaju na naturalističke scene Felinijevih filmova (komedija).

Putujući između Rima i Napulja auto-putem, spoznajete zapravo sve više kontrast između severa Italije koji je vrlo razvijen i u jednom drugom civilizacijsko-istorijskom ambijentu. Sa druge strane i središnja Italija sa Rimom, (provincija Lacio), imaju svoje pre svega turističke atrakcije, neke, poput same prestonice – „večnog grada“, kao deo svetske kulturne baštine, pored solidno razvijene privrede. Južno od Rima i sve bliže Napulju, preovlađuju sve pasivniji, siromašniji, pa i slabije naseljeni predeli i oblasti.
Pored svega toga boravak u Napulju, pa makar kao u mom slučaju i samo jedan dan, ostavio je nezaboravan utisak. Veliki gradski centralni trg,

Piaca de plebiscita, na kojima dominira kraljevska palata i bazilika San Franciska. Nedaleko odatle je impresivan zamak (tzv. Novi zamak sa više prekrasnih tornjeva), blizu obale mora.

Od ostalih znamenitosti tu je pre svega Кraljevska opera. Nismo imali vremena da postimo Vezuv, Pompeju i ostrvo Кapri, ali smo ih videli iz daleka uz opise vodiča o ovim znamenitostima.

Najjači utisak na mene je ostavila napuljska riva, dugačka kilometrima i prepuna različitih znamenitosti. Uzgred ovde je sve kao i u Rimu prilično skupo. Čaj u bilo kojem kafiću uz obalu je najmanje 4,5 evra, a o kompletnim obrocima u ugostiteljskim objektima da i ne govorimo.
Boraveći u Italiji primetio sam jednu pravilnost, ovde su cene za turiste posebno visoke. Odnosno ako uporedim sa drugim evropskim zemljama, Italijani su se „specijalizovali“ da eksploatišu turiste. Na primer u bilo kom gradu u Italiji, posebno Rimu, ali u nešto manjoj visini takse i u drugim mestima, boravišna taksa je osetna, u zavisnosti od nivoa hotela i pansiona u kojem odsedate (4 – 6 evra i više za noć po broju zvezdica i nivou hotela i pansiona, dodatno samom gradu u koji dolazite). Drugo, supermarketi, oaze za turiste širom zapadne Evrope, ovde ih gotovo nema, odnosno postoje u veoma maloj frekvenciji i to samo manji marketi, ili su skroviti na ivici i periferiji grada.

Autor : Dragan Petrović

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Gledište

Gledište

Gledište je kulturni portal, mesto gde se promoviše pisana reč i podstiče kreativno razmišljanje.

Ostavite komentar