Lepo je
Lepo je kad je rame nečije oslonac za tvoju mislima obuzetu glavu,
Lepo je kad tom istom glavom misliš i ne mariš da uvek budeš u pravu,
Lepo je kad na raširene ruke raširenim odgovoriš,
Lepo je kad se sa nekim u par reči sve dogovoriš.
Lepo je kad te treptaj nečijeg oka i jedan neprimetan pokret glavom
podsete da si na putu pravom.
Lepo je kad se u ogledalo gledaš i tebi znan odraz vidiš,
kad ima puno toga što uradio si,
ali se ničega naročito ne stidiš.
Lepo je kad se za ljude dušom vežeš,
kad se u tebi ništa ne buni, kad telo svoje ne stežeš.
Lepo je dok dišeš,
Lepo je kad nekom jednim potezom suze brišeš.
Lepo je kad srećnim nekog učiniš,
pa samom sebi srećan bivaš,
Lepo je kada u životu učestvuješ i realizuješ,
sve ili bar deo onoga o čemu snivaš.
Lepo je da kad tmina se spusti,
a ti zračiš, oblake rasteraš i vedrim bojama svoje misli oblačiš.
Lepo je dok plešeš, jer radosna srca plešu,
Lepo je kad izvore svoje snage neguješ,
Lepo je kad od onog što ti srce mrvi i što te guši odustaneš
i naučiš da ne preteruješ.
Lepo je kad lepota sveta u jednom biću se skupi,
Pokušaj,
pa nisu lepe misli i skakutavo dete u tebi,
nešto što košta, nešto što sebi i drugima poželeo ne bi.
Nije skupo, probaj, jednom sam i ja tako džepova praznih osmehe nizao
licima raznim.
