DODVORAVAM SE SNOVIMA…
Dodvoravam se snovima.
Nosim im darove
od sjaja u očima.
Govorim najlepše
reči koje imam.
Naglas im čitam Jesenjina
I puštam najdužu
Betovenovu simfoniju,
pokušavajući da kupim vreme.
Pažljivo je slušam
odbrojavajući sekunde unazad.
I što je kraj bliži
ja sam sve dalji.
A što sam dalji,
sve sam mirniji.
San se ne može izbeći,
može se samo odložiti.
Verujem u teoriju
velikih brojeva.
Vreme radi za mene.
„Jer ništa nije ni
dobro ni rđavo.
Već onako kako
ga naše oči vide“.
Možda snovi više vole Epikteta…
