U traganju za izgubljenim ocem – fragmenti sopstva Marka Baljkasa

U jednom od svojih eseja, govoreći o čovekovom identitetu, Kami zaključuje da je „čovek biće koje ne može da izdrži da zauvek ostane ono što jeste”, dakle, promena je ne samo izvesna već nužna, za ljudsko postojanje. Ipak, savremeni čovek prinuđen je da se menja brže i, tim surovije, nego ikad, budući da mu se ne ostavlja prostor da dugo pati, strepi, kontemplira nad sobom, vršeći tako pritisak od spolja ka unutra, dok iz suprotnog smera dolazi pritisak da se izdrži u promeni, da se podnese, a ne uruši sopstvo.

Piše: Aleksandra Batinić

(Raz)otkrivanje i konstruisanje identiteta, stoga, nisu slučajno dominantne savremene teme, sugerišući nam jednu duboku egzistencijalnu krizu u kojoj se nalazi savremeni čovek, razbijan o hridi autentičnosti i odbacivan u reku obmanjujućeg i univoknog. Na toj razmeđi nalazi se i pesnički prvenac Marka Baljkasa, signifikantnog naslova Iz delova, u kojoj autor pokušava da rekonstruiše, promisli i prevrednuje određene aspekte svog identiteta. Semantiku naslova prati i formalno ustrojstvo zbirke – naime, ona se sastoji iz dva dela, organizovanih kroz geografski, vremenski, ali i emocionalni dualitet autorovog života – Šibenik (primorje) i Beograd. Autor se kreće ovim prostorima ne bi li nam predstavio svoj intimni svet, te stoga pesme imaju karakter ispovesti, što u Baljkasovom slučaju ne zadovoljava vrednosne standarde pesništva, ali otkriva poriv za samorazumevanjem kroz pisanje poezije. Taj otkrivalački put Baljkas poduzima sa ciljem da se razume i prevaziđe razorno dejstvo smrti koje je za sobom ostavio gubitak oca.

U slobodnoj formi, sa vidljivim uticajem savremene ispovedne lirike, autor nam kroz oba dela predočava intimni svet gubitka, bremenit sećanjima na odsutnog oca i zajedničku prošlost. Figura oca i lirskog “ja” dve su centralne figure koje predstavljaju dva kvaliteta života i time dva smera koja se neretko podudaraju upravo putem reči. Naime, očeve pesme se nalaze u knjizi i posebno su obeležene njegovim inicijalima, a autor kroz sećanja nastoji da ispuni zavet očuvanja očevog lika i ujedno povede dijalog o vrednostima koje su usađene i u njega samog (kao u pesmi “Susret”). Tako otac, iako fizički odsutan, nastavlja da traje i postoji u rečima, a njegov život potvrđuje i produžava pesnički subjekt, koji, pak, govori iz onog organskog dela postojanja, pamteći i noseći svet emocionalnih i duhovnih stanja. Pesme „Susret“, „Rastanak“ i „Tužne oči“ direktan su rezultat dubokog osećanja nedostajanja, čežnje i nade u ponovni susret, ovaj put na duhovnom planu. Otac je ujedno okidač i za transformaciju pesničkog subjekta – od deteta koje u ocu traži razumevanje i potvrdu,  on sazreva kako otac nestaje, ostajući da implementira njegove poruke i pouke. U tom procesu, osnovni pesnički motivi su put i putovanje, more i voda,  kao simboli povezanosti, životnog puta i odvajanja, ali i porodičnog porekla.

Pesmama vezanim za oca priključuju se i sve one koje tematizuju porodicu i nekadašnju detinju bezbrižnost lirskog „ja“ – „Sestra“, „Dete“, „Majka“ i „Pas ispod jelke“ svedoče o porodičnoj toplini, nežnosti i idiličnosti koji zaokružuju pevanje o izgubljenoj celini, a ujedno su uvertira i za buđenje ljubavi. Za autora, ljubav je snaga koja pokreće biće i podstiče sve druge osećaje, od nežnosti do strasti („Ljubav je samo riječ“, „Zaljubljenost“, „Lavina“, „Susret“), ali i prolazno iskustvo koje čoveka čini ranjivim i budi čežnju i bol.  Ponekad patetičan i simplificiranog izraza, Baljkas ipak uspeva da unutrašnja stanja osvetli kroz unutrašnju potragu za smislom, koja se završava u tišini i praznini, sa izraženom malodušnošću (“Pitam se šta je smisao, bežim u knjige i filmove“), da bi odmah tu prazninu popunio prostorom između stvarnog i imaginarnog. Tako se u pesmama „San“ i „Negde drugde“ opisuju stanja nemira i želja, koja pesničkog subjekta do kraja drže u ambivalentnom odnosu i prema javi i prema snu („Ni kada se vratimo u budno stanje, agonija se tu ne završava“), budući da smatra da jedno utiče na drugo.

U dinamičkom rasponu zbirke, pojavljuje se i drugačiji vid lirskog „ja“, okrenutog kritici društva i borbi za slobodu. Nije novina u književnosti da se grad smatra prostorom erozije vrednosti, neprijateljstva i otuđenja, a upravo ga tako vidi i autor u prozaidi „Iz ptičje perspektive“. Gubljenje slobode i prirodnosti modernog čoveka, zajedno sa nestajanjem temeljnih postulata humanizma, teme su koje dominiraju drugim delom knjige. U pesmama „Dobrota“, „Osmeh“, „Zabluda“, lirsko „ja“ eksplicitno kritikuje nestajanje empatije, površnost, otuđenost i neiskrenost u savremenom društvu, koristeći se ironijom i satirom kao osnovnim oruđem odbrane. Kao kontrast pesimističnom viđenju današnjice, u zbirci se javljaju i nekoliko pesama koje afirmišu otpor, te pokazuju unutarnju snagu i spremnost za suočavanje sa teškoćama. Takve su pesme „Pobednik“, „Prkos“, Pobeda“, „Levitacija“, koje naglašavaju čovekovu moć da se odupre eroziji vrednosti i smisla i istraje u prevazilaženju prepreka. Tehnološka otuđenost i izveštačenost samo su neki od pratećih motiva u ovom tipu pesama. Ipak, autor zadržava veru u ljudskost i mogućnost promene, što je najvidljivije u pesmama „U ljudima“ i „Dobrota“.

Zamišljena kao zbirka fragmenata jednog identiteta, Baljkasova knjiga uspeva da spoji nekoliko različitih pesničkih ravni u jednu celinu – lično i društveno, intimno i univerzalno, prelomljeni su kroz lirsku svest koja i formalno i stilski raznoliko progovara. Izražena dijalogičnost, zajedno sa prostorima snova i sećanja postaju mesto sa mnogo vrata, koja autoru otvara upravo gubitak roditelja. Odatle, kao iz jezgra u kome su pohranjeni sve njegove vrednosti i osećaji, Baljkas nas vodi na transformativno putovanje, ne gubeći pravac – kretanje počinje i završava se u iskrenosti, ljudskosti, sa nadom koja u pesničkom subjektu istrajava čak i u trenucima najdublje tuge. Otud je možda najbolja preporuka za Baljkasa istrajna vedrina koja ga ne napušta u najtamnijem času, pružajući mogućnost čitaocu da dosegne nekakvu katarzu, pa makar ona bila i detinje naivna i surovo gruba u pobedi čoveka nad okolnostima.