Ekskluzivna dela Rotka i Vorhola na aukciji u maju

Kupcima u „Sadebiju” biće ponuđeno tridesetak radova iz privatne Meklov kolekcije, čiji je prvi deo prodat prošle godine za ukupno 676 miliona dolara.

Sredinom novembra prošle godine u „Sadebiju” u Njujorku, a o čemu piše, između ostalih i „Gardijan”, održana je prodaja dela iz privatne Maklov kolekcije, kada su izuzetne slike Marka Rotka, Džeksona Poloka, Endija Vorhola i ostalih velikana svetskog slikarstva (ukupno 35 radova) dostigle ukupnu sumu od 676 miliona dolara, čime je ta aukcija postala, kako se procenjuje, najvrednija koja je ikada održana u pomenutoj uglednoj aukcijskoj kući. Tu priči o artefaktima iz jedne od najprestižnijih privatnih zbirki dela moderne i savremene umetnosti na svetu nije kraj. U maju ove godine, a sve zbog brakorazvodne parnice vlasnika Herija Maklova i Linde Maklov, biće održana nova prodaja, takođe u istoj kući, i ovoga puta tu će se naći još 30 dela, među njima i do sada nikada javno viđeno Rotkovo delo, kao i jedan od Vorholovih poslednjih autoportreta.

Ovaj magnat na polju nekretnina i njegova sada već bivša životna saputnica, inače članica odbora njujorškog Metropoliten muzeja, sakupljali su umetničke radove preko pola veka ali se spekuliše da je, zapravo, za odabir bila zaslužna najpre ona, a pored već istaknutih imena tu se nalaze i stvaraoci poput Alberta Đakometija, Zigmara Polkea, Gerharda Ritera, Saja Tvomblija.

Na prvom nadmetanju Rotkova slika „Broj 7” iz 1951. prodata je za 82,5 miliona dolara, a Polokov „Broj 17” – delo nastalo iste godine – za 61,2 milona dolara, dok je, recimo, Đakometijeva bronzana skulptura „Le Nez” plaćena 78,4 miliona dolara. Kako objašnjavaju stručnjaci za ostrvske medije, za nekoliko meseci, kada na red dođe i drugi deo ove vredne zbirke, ljubitelje umetnosti može dodatno da privuče nekoliko momenata. Prvi je taj što je Rotkovo delo koje se pominje – „Bez naslova”, iz 1960. godine – umetnik uradio u prelomnom trenutku svoje karijere, kada je od svetlijih tonova koje je koristio sredinom pedesetih godina prošlog veka prešao na tamniju paletu boja. U slučaju Vorhola pak radi se o monumentalnoj slici nastaloj u okviru serije naslikane 1986, odnosno prikazu samog sebe iz doba kada je preispitivao sopstveno nasleđe i status, samo devet meseci pre nego što je preminuo. Biće tu i Rihterov „Morski pejzaž” iz 1975, dve slike Vilema de Kuninga, kao i dela Pabla Pikasa, Džefa Kunsa i drugih… Sveukupno, a prema rečima Bruk Lempli iz „Sadebija”, ova kolekcija je storija o umetnosti u svojoj najvišoj formi, sastavljena uz apsolutnu preciznost. Svaki umetnik predstavljen je delom nastalim u trenucima duboke kreativnosti.

Nije beznačajno reći i to, a što naglašavaju strani mediji, da je prošlogodišnje novembarsko veče u „Sadebiju” bilo i pravi test za tržište umetničkih dela još od početka pandemije virusa korona. Budući da potražnja mahom prevazilazi ponudu, postojalo je ozbiljno nadmetanje za radove koji su mogli da se kupe, a posebno su u tom smislu bili aktivni kupci iz Azije. Čak je trećina dela prodatih tokom 2021, iz ove aukcijske kuće otišla u ruke novih vlasnika poreklom iz ovog dela sveta.

Politika