ČARLS BUKOVSKI – 100 GODINA

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Zamislite ironiju sudbine Bukovskog

Čovek koji je prezirao američki san, malograđanštinu, život na visokoj nozi, bogataše

Poslednjih godina života

Umire u vili sa bazenom, skupim automobilom, milionima dolara na računu, nekoliko decenija mlađom ženom, družeći se sa zvezdama holivuda

Ostvarilo mu se sve ono što je prezirao, niti sebi mogao da priušti

I nekako mu je došlo, samo po sebi

Kada su knjige krenule da se traže, i to sa temama koje su obesmišljavale sve to što je na kraju stekao

Naplatio je sav svoj pakao

Odbijene rukopise, mali milion poslova koje je radio, poniženja, siromaštvo, bolnice za siromašne u kojima su ga spašavali

Sveden na pijanca, lutalicu, bednika

Koji je promenio na desetine stanova…

U mladosti je bio ponižavan i zbog ogromnih akni, prečesto anksiozan, asocijalan, nezainteresovan za mnogo šta bez čega mase nisu mogle

Bio je van toga, držeći se po strani

Posebno daleko od politike, nacionalizama, ratova

Što je u Americi tih godina bila glavna tema…

U pismima koja je slao prijateljima video se sav njegov očaj, nemaština

Osim knjiga, ostalo mu je piće, klasična muzika, posebno Gustav Maler i Šostakovič

Dugo ništa nije pisao

Pa onda od 36te sve češće, a oko pedesete daje otkaz u pošti i od svog prijatelja / izdavača dobija zagarantovanih stotinak dolara mesečno

Da bi mogao da se posveti samo pisanju

Vremenom su se nakupili prezir, gorčina, nemoć, bes

A ujedno je kroz sve to sačuvao toplinu

Volju za životom

Smisao za humor

I potrebu da živi i napiše, kako je rekao, sledeću rečenicu – koja ga je održala

I koja ga je vodila

I, na kraju, poslednjih godina slava

Ogromna

I u narodu, i u intelektualnim krugovima

I u evropi, i u Americi

A i pokušaj krpljenja svega onoga što je ostavilo posledice na njega

Život koju mu dugo nije bio naklonjen

Odjednom mu se osmehnuo

Postao je tema

Neizbežno štivo kod mnogih

Dobio je status koji je prezirao, ponude sa svih strana

A uspeo je i da naplati sve ono što su decenijama naplaćivali njemu

Nije voleo da ga uznemiravaju

Hteo je da ostane isti onaj tip kakav je bio

I verovatno mu je to i uspelo

Ljudi koji su ga poznavali kažu da je bio nežan čovek, nežnog glasa

Ni nalik toliko grub, kao što je znao da se predstavi u svojim knjigama

Odnela ga je leukemija poslednjih godina

Pre smrti napisao je najviše pesama o lepoti života, radosti, sreći

Dokazujući da je vredelo

Imalo smisla živeti

Ne zbog novca

Nego zbog osećaja da nije uzalud prošao kroz sav taj pakao

Preživljavajući od danas do sutra

Ostale su rečenice za koje je živeo

I danas je jedan od najcitiranijih pisaca na internetu

Što samo govori koliko je duboko osetio duh vremena koji dolazi

I ma koliko da je bio ravnodušan na mnogo šta

Isterao je svoje do kraja

Njegovo vreme je došlo

Čini se više nego ikada pre

Stefan Simić

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Gledište

Gledište

Gledište je kulturni portal, mesto gde se promoviše pisana reč i podstiče kreativno razmišljanje.

Ostavite komentar