40 GODINA POSLE: Pariski maraton, Borbeni rok i Kleš
Uvod
Na današnji dan pre 40 godina frontmen benda Kleš Džo Stramer je istrčao Pariski maraton. Izjavio je da su najveće prepreke na maratonu bili zapravo pabovi pored kojih je prošao. 14. maja 1982. godine grupa Kleš je za CBS izdala svoj peti album pod nazivom ”Combat Rock”, što će reći da ove godine proslavlja svoj jubilej. 40 godina od izlaska jednog od njihovih najznačajnijih albuma ali ruku na srce, svaki njihov album je bio poglavlje za sebe koje je imalo svoje zašto i zato. U svakom slučaju, ovaj album je njihov najprodavaniji i sa sobom je doneo njihove dve najprepoznatljivije pesme; ”Should I Stay or Should I Go” i ”Rock The Casbah”. Takođe, na ovom albumu smo po poslednji put imali priliku da čujemo njihovu najpoznatiju postavu: Džo Stramer, Mik Džons, Pol Simonon i Toper Hidon. Posle ovog albuma krenuo je sunovrat benda, ispostaviće se da je to bio za bend poslednji uspešno istrčan maraton uprkos tome što su tek posle njega postali milioneri a arene i stadioni su bili nikada puniji.
Iza zavese
Pre ploče Combat Rock imali su zapaženu evropsku, ali i turneju po Americi. Dokumentacija govori o tome da su ulice Njujorka bile blokirane radi njihovih koncerata i da su zaista posle albuma Londnon Calling i Sandinista postali svetske zvezde i jedan od najvećih rokenrol bendova tog vremena. A da je zaista bilo tako, u prilog tome govori i podatak da su se u Skorsezeovom filmu King of Comedy pojavili kao statisti, baš u toku koncertnog obilaska Sjedinjenih država.
Kasnije će, kroz intervjue ali i dokumentarne filmove članovi benda upravo konstantne turneje navoditi kao jedan od glavnih razloga zbog kojih se i bend raspao. Uvek su bili zajednok, da li u studiju, da li po turnejama i nisu imali, jel, slobodne dane. Još ako se uzme to da su posle prvog albuma konstantno imali problema, da li sa pogrešnim menadžmentom i usmeravanjem benda, da li sa pogrešnim producentima prim.aut Na drugom albumu su dobili hevi metal producenta koji je pre toga bio zapažen zbog rada sa bendom Blu Ojster Kalt. Uglavnom izgledalo je kao da su se 1982. godine kockice poklopile i da će im zasluge za London Calling i trostruki LP Sandinista tek tada biti priznate u punom smislu. To se i dogodilo, ali medalja je opet imala dve strane.
Period izlaska albuma Combat Rock i obeležiće lične krize članova u bendu; Toper Hidon se borio sa heroinskom zavisnošću zbog koje će ubrzo posle snimanja albuma biti izbačen iz benda, Mik Džons je bio povređen jer je odbijena njegova vizija za album, dok se Džo Stramer prestao osećati lagodno u svojoj koži, s obzirom da su karijeru započeli kao pank bend a sada su imali sve benefite koje donosi život rokenrol zvezda što se kršilo sa njegovim tzv. levičarskim uverenjem. Prema njegovim rečima, više nije imalo smisla, niti je bilo pošteno pevati ranije ispisane tekstove na stadionima. Činilo se da samo basista Pol Simonon uživa u slavi.
Takođe, u tom periodu njihov menadžer Berni pokušava nagovoriti Džo Stramera da iz benda izbace Mik Džonsa, što će se nedugo posle izlaska albuma i ostvariti. Berni se i vratio kao menadžer na Stramerovo insistiranje jer je to postavio kao uslov za nastavak postojanja grupe. Gotovo čitavu turnetju posle izlaska albuma Combat Rock Stramer i Džons će odsvirati bez međusobne komunikacije, da bi posle turneje Mik Džons bio i izbačen iz benda, uz sve honorar. Tek kasnije će Stramer shvatiti da je bio u krivu i da je podlegao manipulaciji menadžera Bernija koji je zapravo oduvek hteo da postane punopranvi član benda, što mu Džons nije dopuštao. Posle Džonsovog izlaska iz benda on i Stramer neće komunicirati. Tek gotovo 20 godina kasnije, neposredno pred Stramerovu smrt Mik Džons i on će se popeti zajedno na binu i odsvirati pesme ”White Riot” i ”London‘s Burning ” na koncertu podrške za pobunjene vatrogasce.
Combat Rock: A strana
Combat Rock je i kod velikih fanova i poštovalaca benda nepravedno zapostavljena i #gurnutaućošak ploča jer je zapljusnuta ekspozivnošću prvog albuma, veličinom i važnosti albuma London Calling za čitavu rokenrol muziku ali i obimom ekspreimentisanja na ploči Sandinista.
Prva strana albuma sa sobom donosi njihova već pomenuta dva najveća hita u karijeri; ”Should I Stay Or Should I Go i ”Rock The Casbah” čiji je autor muzike zapravo bio sveže izbačeni bubnjar Toper Hidon , koji je i odsvirao ceo album, i našao se na omotu istog. Prisećaće se momenta kada je sedeo u nekom budžaku izolovan od društva sa svojom heroinskom zavisnošću kada na televizijskom programu upravo ugleda bend i spot za pesmu „Rock The Casbah“ koji izvodi njegovu pesmu. Jedan od ružnijih osećaja u životu koje je imao, prema njegovim rečima. Melodiju je osmislio na klaviru, dok je Stramer za tekst dobio ideju kada je u toku stvaranja albuma njihov menadžer Berni upitao ekipu iz benda: “Does everything have to be as long as a raga?”
Album otvara protestna pesma “Know Your Rights“ , koju je Štulić iskoristio kao muzički citat u svojoj pesmi 3N. „Imate pravo“, otpevaće Stramer, „na slobodu govora sve dok niste dovoljno glupi da to zaista pokušate.“ Uz pesme “Car Jamming“ i “Red Angel Dragnet“ , A stranu će zatvoriti pesma „Straight To Hell“ koja je, prema mišljenju potpisnika ovih redova možda i jedna od njihovih najvećih pesama u kojoj su uspeli da dočaraju svu svoju širinu kada je u pitanju sviranje, ritam sekcija i sve ono što ih je odvajalo od drugih bendova koji su svirali u to vreme, ali i kasnije. Svemirski odsviran bubanj i napravljen aranžman uz gorak Stramerov tekst koji počinje sa londonskih ulica, odlazi u SAD pa sve do Vijetnama i ukazuje na sve tadašnje bolesti društva, koje su istini za volju ostale ukorenjene do danšanjih dana pa je tekst i dalje ostao aktuelan, te nije poprimio konotaciju dnevno‐političkog komentara koji se kroz 40 godina istrošio i postao nevažeći.
Time do play B sides
Nikola Vranjković je izjavio kako Kleš počneš da slušaš uglavnom radi žestine, bunta i besa koju uglavnom osećaš kada si mlad, a u zrelijem periodu života završiš na B strani ploče Combat Rock i tu zapravo dobiješ sve ono što ti je neophodno ako se zadržiš dovoljno dugo u muzici.
Ako je pesma „Should I Stay Or Should I Go“ reper za to u kojem smeru će otići Mik Džons u nastavku svoje karijere, B strana ploče Combat Rock iscrtava obrise onoga sa čime će se posle Kleša baviti Džo Stramer, a to je eksperimentisanje sa rokenrol muziku kroz primese onoga što se danas zove world music. Finalni produkt koji danas nazivamo „Combat Rock„ je u suštini prilično skraćen što se tiče dužine pesama u toku miksanja i snimanja, tek kasnije će se pojaviti album onakav kakav je zapravo trebao da bude u svom prvobitnom izvoru. „Overpowered by Funk“ , „Atom Tann“ će otvoriti B stranu i već će slušaocu šapnuti u kom smeru će se razvijati film, tj. da će ova strana doneti mnogo veći muzički eksperiment ali na skroz drugačiji način nego što je to bila ploča „Sandinista.„ Ovde će ključnu ulogu odigrati egzotični instrumenti, tekstovi i poigravanje sa muzičkim žanrovima. Pesma „Inoculated City“ bi verovatno postala radijski hit da je nisu na prvoj strani preduhitrila dva najveća hita benda.
Šlag na torti zapravo jesu tri pesme; „Sean Flynn, Death Is A Star“ i možda njihova najveća pesma koja zapravo nikada nije postala hit, a to je „Ghetto Defendant„ , u kojoj se prepliće recitacija bitničkog pesnika Alana Ginsberga i pevanje Džo Stramera uz sablasni rege ritam i mračnu tematiku numere koja kroz prvi durski akordi prikazuje molske apokaliptične slike sveta pomešane sa heroinskom zavisnošću.
Ghetto Defendant
Buried in Charleville
It is heroin pity
Not tear gas nor baton charge
To stop you taking the city
Shot into eternity
It is heroin pity
Not tear gas nor baton charge
To stop you taking the city
Guatemala, Honduras, Poland, the Hundred Years’ War
TV re-running living
Death squads, Salvador
Afghanistan, meditation
Old Chinese flu
Kick junk. What else can a poor worker do?
Pridruži se ili umukni
,,U isto vreme, Combat Rock je uzbudljiv, inspirativan rokenrol, angažovan sa dobrim pop pesmama i prožet u koncentrisanim dozama maštom i snagom koja je bila raširena širom Sandiniste! Ako vas reči ne nose, onda manična plesna groznica „Overpovered bi Funk” i oštro pevanje Mika Džonsa „Should I Stay or Should I Go Now” svakako hoće. Jer iznad svega, Combat Rock je album borbenih pesama. Dok većina lažnih proroka i neprestanih žalilaca koje je Novi talas zapljusnuo čekaju hrabri novi svet, Clash se bore zubima, noktima i gitarom da spasu onaj koji imamo, na jedini način koji znaju. Combat Rock možda nema odgovore, ali može biti naše poslednje upozorenje: pridruži se ili umukni”, pisaće časopis RollingStone o albumu koji čitavih 40 godina ostaje u vrhu top lista kada je u pitanju rokenrol muzika iz osamdesetih godina.
Ostalo je istorija. A budućnost nije ispisana.
Nenad Baraković
