NOVI ŽIVOT MILETA KEKINA: Materija koja menja oblike ali ne može da se uništi

Umesto uvodnika

Kažu pametne glave da se materija ne može uništiti, a ni iz ničega stvoriti. Ona je sveprisutna i može samo da menja svoje oblike; da prelazi iz jednog u drugi, ali uništenje je nemoguće. Tako je i sa rokenrol muzikom. Od kada je udaren prvi timpan i zapevan bluz. Tako je i sa Miletom Kekinom i njegovom karijerom. Može da menja oblike, da prelazi iz jednog u drugi ali suština i čvrsta linija ostaju tu; a suština i čvrsta linija su nikada jače i ubedljivije kada je u pitanju njegov rad i to već bezmalo 30 godina Kekin je jedan od najvažnijih autora koji su se pojavili na Balkanu kada je rokenrol doživeo svoju post fazu, a ako odgledate njegov koncert, može se desiti da postanete pristrasni pa da iskažete čak i to da je jedan od važnijih autora uopšte kod nas od kada se svira rokenrol. Nepotrebno je da se troše reči na opšta mesta koja svi znaju, nego hajde da se pozabavimo sa novim životom Mileta Kekina i šta je ono što je udahnuo u njega i kako se materija sa početka teksta promenila.

Piše: Nenad Baraković Bara

Zbog čega je značajna solo karijera Mileta Kekina?

Osim što je njegova karijera važna za nauku, jer potvrđuje već pomenutu tezu, verovatno je važna i sa antropološke tačke gledišta, s obzirom na to da je trideset godina rokenrol karijere i to pod svetlima reflektora zaista pozamašana brojkai što kroz kalendar može da se posmatra sazrevanje jednog autora koje za ovih 30 godina nikada ne prestaje, ali ponavljam, opet pod svetlima reflektora što daje šansu ljudima da posmatraju evoluciju, i da nešto nauče iz istoga, ako su voljni učiti. Individualizacija Mileta Kekina, rekao bih Karl Gustav Jung. Jevrejska izreka kaže da ako ne postanemo bolji, postaćemo gori. Stagnacija ne postoji zato što i samo stagniranje počne da vuče čoveka na tamnu stranu, izrečeno Star Wars rečnikom. Kroz Kekinovu karijeru i muziko svepristuna je konstantna promena, istraživanje i svakim narednim korakom u istoj podiže se stepenica više, kako kroz muzički tako i kroz tekstualni deo pesama. A sada je sebi zadao ozbiljan zadatak da na sledećem stepeniku bude bolji od samog sebe u odnosu na stepenik na kojem je trenutno. Jer ovaj stepenik kako kroz koncerte, tako i kroz autorske stvari zaista jeste nešto što je blizu savršenstvu, kada je u pitanju muzika. A opet, istoričari umetnosti i ljudi koji se bave istom kažu da muzika zapravo jeste najvažnija i najsavršenija umetnost, ukoliko u njoj postoje pretenzije ka istoj. Svesno li nesvesno, ovde umetnost jeste prisutna. Zbog svega navedenog solo karijera Mileta Kekina jeste važna; nauka, socijologija, psihologija ali i umetnost. Jer ako npr. postoji doktorat na temu Džonija Štulića i njegova poezija, iz svih navedenih oblasti može da se odradi doktorat na temu Kekina i svega onoga što je uradio u prethodnih 30 godina. Naravno, njegova karijera je najvažnije zbog publika, a o tome ćemo u nastavku.

Razmena energije na relaciji bend- publika

Suvišno je trošiti reči na to da publika peva pesme od početka do kraja koncerta, da jako dobro reaguju; kako na stare pesme, tako i na nove. Da je suprotno; karijera junaka ovih redova ne bi bila toliko plodonosna i uspešna. Znamo svi da su koncerti jako važni zbog razmene energije, je l’ da? Bend sa svojim sviranjem baca energiju bumeranga u publiku, ona svojom energijom isto bumerang vraća na binu i proces traje potpuno istim intezitetom sat i po vremena koncerta; od prvog takta, do poslednjeg, bez ikakvog izuzetka. Ono što zaista jeste važno pomenuti jeste reakcija dece na muziku i pojavu Mileta Kekina. Kažu pametne glave da je decu teško prevariti, da mogu da osete nečiju iskrenost ali da iznad svega deca ne znaju za zlo. Ona su čista, neiskvarena i ne znaju za cinizam. Takva je energija i na koncertima Mileta Kekina. Čista, neiskvarena i ono što je jako važno zdrava, čega je sve manje na rokenrol sceni. Ipak, na njegov rad potpuno isto reaguje i omladine, ali i ljudi u zrelim godinama. Političkim žargonom, Kekin je uspeo da uradi catch all foru, ali ne kroz manipulaciju i jak marketing nego kroz iskrenost svojih pesama, ali i koncerata. Njegovi koncerti koji su odrađeni konceptualno; sviranje pesama, komunikacija i razgovor sa publikom ali bez namere da se publici podiđe na jeftin način. Apsolutno suprotno. Kekin održava mentalni trening, kako za sebe tako i za svoju publiku koju doživljava ne ispod sebe, nego kao ravnopravnog učesnika u svom nastupu bez koga koncert ne bi bio onakav kakav jeste. Upravo iz toga razlika, i zrela publika sa oduševljenjem prihvata njegov rad. Kroz objašnjenja kako su pesme nastale, daje poverenje publici da nije u pitanju čista industrija zabave i da njegovi tekstovi zaista odišu istinom i da nema kalkulacije i prevare. Takav njegov potez daje i publici mogućnost da na istom budu ogoljeni, bez predrasuda i bez foliranja. Ljudi dolaze na njegove koncerte zato što ga vole, ne da bi se fotografisali i pokazali ljudima kako su bili na bitnom događaju, što je postao trend. Kekin uspeva da održi atmosferu koncerta u 21. veku kao da je period renesanse rokenrola.

Balkanski Kantri za 21. vek

Mile Kekin je postao balkanski Džoni Keš. Pomenuta materija koja je promenila svoj oblik postala je, ovo je moje lično mišljenje; zdravija, intimnija i relaksiranija. Kroz novi pristup materije, odbacivši onaj stari njegovi tekstovi su došli više do izražaja. Takođe, više do izražaja su došli aranžmani, ali i sviračko umeće dva čoveka koja ga prate i koji su vrhunski multiinstrumentalisti. I da, tekstovi dolaze više do izražaja. Zato i postaje izvorni Balkanski kantri koji mogu da razumeju samo ljudi sa ovih prostora jer su jasne poruke upućene upravo njima. Tek kroz ovakav oblik do publike jasnije i direktnije dolaze slike koje su islikane kroz pesme; bile one ljubavne, socijalno angažovane, utopijske, ili distopijske, postaju sveže iscrtane na muzičkom platnu i čuju se glasnije i dopiru do veće broja ljudi i mogu da dopru do još većeg, ukoliko se ljudi otkače starih stega i navika, jer, ”Ako ne postanemo bolji, postaćemo gori”.

Višenamenski most koji je Kekin izgradio

Kekin je uspeo da sagradi čvrst i višenamenski most kada je u pitanju muzika. Uspeo je da pomiri gotovo nepomirljive stvari, ili bar prividno nepomirljive i sveo ih na prost činioc da je zapravo to sve samo jedna stvar, a to je muzika. Koja menja oblika ali ne može da se uništi, može da prelazi samo iz jednog oblika u drugi ali ostaje zauvek tu. Ostaje večna. Kao i Kekinov rad.

,,Umetnost potvrđuje sve ono što je najbolje u čoveku – nadu, veru, ljubav, lepotu, molitvu.. Ono što čovek sanja i ono čemu se nada.. Kada je neko ko ne zna da pliva bačen u vodu, nagon govori njegovom telu koji će ga pokreti spasiti. Umetnik je takođe upravljen nekom vrstom nagona, i njegovo delo produžava traganje čoveka za onim što je večno, transcedentno, božansko – traganje koje se često odvija uprkos grešnosti samog pesnika. “ Andrej Tarkovski