NASILJE: Stara priča sa novim oblicima

Fizičko, psihičko, verbalno, seksualno, vršnjačko, porodično, digitalno…

Znam, svi smo čuli ovu priču. I vrapci znaju šta je NASILJE, koje vrste postoje, a izgleda da znamo i kako sa njim da se izborimo. Tu su organi reda, zakon, TIM ZA ZAŠTITU PROTIV NASILJA, postupci kako se ponašati u slučaju NASILJA… I pošto svi sve znamo, ne samo da se stari oblici ne gube, nego se pojavljuju i novi.

„I mi smo se gurali po hodnicima. I mi smo jedni druge psovali. I meni je neko tu i tamo udario čvrgu i šamar. I šta mi sada fali? Ma dečija posla…“

Ako ste od onih koji i dalje na priču o nasilju, daju ove izgovore, i te kako vam mnogo fali.

KADA JE NASILJE POSTALO „DEČIJI POSAO“?

Kao što znamo, POJAVA poslova zavisi od potreba tržišta i potražnje. Svedoci smo svakodnevnog pojavljivanja novih zanimanja i gubljenja starih, koji više ne nailaze na odziv u savremenom društvu.  E, ako smo razjasnili kako poslovi nastaju i kako se gube, važno je pitanje kako se šire i OPSTAJU, prenoseći se sa generacije na generaciju.

Poslovi se šire ako od njih imamo korist, profit, NAGRADU i SATISFAKCIJU… ako dobijamo POVRATNU INFORMACIJU od društva da je ono što radimo DOBRO.

Razmislite o tome sledeći put kada „zavučete glavu u dnevnik“ dok Pera i ekipa vređaju Marka, ili se okrenete ka tabli dok Anu – štrebera bodu olovkom. Znam, žao vam je, ali vi tu ništa ne možete da uradite. Osim da pomislite: „Jadni Ana i Marko, deca su baš surova“.

Nisu jadni ni Ana ni Marko, a deca nisu surova, a vi koliko god mislili da ne radite ništa, svojom reakcijom radite MNOGO. Za početak, pravite jadne i surove buduće odrasle ljude.

Ako ste pak, jedan od onih nastavnika, kom je Perina lekcija važnija od one u Nastavnom planu -čestitam jer ste opravdali svoju profesiju, a to je da  NASILJE NIJE DEČIJI POSAO.

A ŠTA JE SA PEROM?

Pa, ako smo na prethodnu situaciju zažmureli, Peri smo poslali poruku da je moćan i da mu čak ni mi, AUTORITETI ne možemo ništa. Ekipa ga je podržala glasnim zviždukom i postao je glavna faca u školi. Uh, koliko novih zahteva za prijateljstvo, followera. Zaista se isplati pred nastavnicima pokazivati snagu.

I, KO SU UOPŠTE ČLANOVI TIMA ZA ZAŠTITU PROTIV NASILJA?

Svaka vaspitno-obrazovna ustanova ima Tim za zaštitu protiv nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja. Dobro, trebalo bi da ima – kaže ZAKON. I tako Timovi negde postoje i sjajno rade, a negde su tek još jedno poglavlje Godišnjeg plana.

Ali, ko čini taj Tim? Čine ga direktor, psiholog/pedagog, nastavnici, roditelj… i pazite sad, trebalo bi uključiti i PREDSTAVNIKA UČENIČKOG PARLAMENTA.

Učenički parlament je važno telo svake škole, i to nije sporno. Ali, razmislite ponovo, koliko je u Parlamentu Ana i Marka, a koliko Pera? Ko bira predstavnike Parlamenta, ko bira predsednike odeljenja? Deca. Da li će deca izabrati Anu i Marka za vođe? Neće, izabraće Peru. Jer, on je moćan, komunikativan, NE PLAŠI SE autoriteta. On je LIDER.  I mi ćemo ga izabrati.

Tako je Pera dobio nagradu, satisfakciju i UGOVOR NA NEODREĐENO.  Naravno, na njemu je samo da nastavi da maltretira i podučava mlađe generacije kako da budu uspešni kao on.

Čestitam, napravili smo pravog preduzetnika, i ojačali EKONOMIJU NASILJA!

Autor: Nataša Grbović, pedagog