MESTO SEĆANJA

Ima me u svemu.
Duboko u temeljima.
Gmižem uz grane vinove loze.
Kapljem jutrom iz stare česme.
U utrobi sam ostavio svoje mirise.
Zidovi su upili nadu, patnje i bol.
Okna pamte posmatrača.
Zavese ljubavne trenutke.
Prašnjave tapete što zadržaše reči da ne izađu napolje,
sada svedoče o jednoj istoriji.
Škripa ormana je tužna muzika i žal za prošlim vremenima.
Uglačane stepenice kriju otiske stopala.
Masna brava je kapija sećanja koja deli vreme na sadašnjost i prošlost.
Još uvek zapinje ključ, kao i prvog dana.
Teško se ulazi a još teže izlazi iz tog sveta.
Vratiću se…