Dođavola

Dođe ti da vrištiš na nepravde, uvrede, teške i loše reči, nekad i na one prave.

Dođe ti da sve pošalješ dođavola, pa se setiš da si tamo već bio.

Sedeo jedan na jedan sa njim.

Besan pitao: što svu nevolju sveta na mene kad sam mali?

Zašto da gledam bolnice i odrastam bez oca?

I tamo dođavola, kad si licem u lice bio sa Nepravdom, shvatio si…

Da je svaki novi dan jedna nova šansa.

Zato se uvek vraćaš, jer postoji još negde neki mali „ti“ koji bi sve poslao dođavola.

Njemu treba reći da stane, pa polako požuri.

Velik je svet, ali baš zato od njega treba zagrliti najbolje.

Jovana Milovanović