Teatrijum ulazi u finiš: Evo šta nam donosi ova nedelja (FOTO)

Ispred nas je još jedna nedelja u Kapetan-Mišinom zdanju i odlične predstave na repertoaru. Ove nedelje publika će biti u prilici da pogleda predstave u izvođenju Pan Teatra, čuveno izvođenje „Na Drini ćuprija“ Tihomira Stanića, kao i Andrićevo „Zlostavljanje“, „Lina, od kamena tvrđa“ za koju je Vesna Stanković dobila nagradu, poslednje izvođenje predstave „Halflajf“ u ovoj sezoni, kao i predstava „Veliki inkvizitor“ po F. M. Dostojevskom. 

Utorak, 15. avg. „On, ona i korona“

Večernja pozorišna predstava „Кoronirajmo“ na duhovit način priča o mladom paru koji odlučuje da započne zajednički život…
Tačno pred dolazak Кorone na Balkan. Naše junake oslovljavamo samo sa „On“ i „Ona“, zato što su oni vaši poznanici, prijatelji, komšije, možda potpuni stranci, a možda baš i vi. Dolaskom karantina započinje najteži test današnjih veza. Osuđeni jedno na drugo, u četiri zida, njihova veza dostiže sve veće dubine, ali zato su tu i njihove razlike, dnevne frustracije, neusklađene navike, drugačije želje i potpuno suprotni pogledi. A dok u kući vlada haos, napolju nije ništa bolje. Poslovi su im stali, pandemija vlada, a opasnost je sve veća iz dana u dan.

Кako će naš par prebroditi naizgled nesavladive probleme koje su ih zadesile? Samo vreme će reći, a do tada: Кoronirajmo!

Igraju:
Bojana Đurašković
Marko Milošević

Tekst i režija: Bojana Đurašković i Marko Milošević

Sreda, 16. avg. „Zlostavljanje“ Ivo Andrić

Šta se dešava kada zažmurimo na psihičko zlostavljanje i tako sami sebe zavaramo?
Gde to vodi i kakve su posledice?
Da li na ovim prostorima čovek i dalje ne može da brani svoje pravo nego mora pored toga što je žrtva da preuzme na sebe i izgled krivca?

Predstava “Zlostavljanje” je dramsko tumačenje istoimene Andrićeve pripovetke. Radnja pripovetke se dešava u periodu između dva svetska rata. Glavni lik u priči, Anica se suočava sa psihičkim zlostavljanjem u braku. U borbi sa samom sobom ali i sa normama društva koje osuđuje njenu odluku da napusti muža Anica ostaje dosledna sebi bez obzira na posledice. Ovo je predstava koja na jedan minimalistički, sveden pritup u skladu sa samom pričom dočarava Andrićevu perspektivu psihičkog zlostavljanja ali i položaja žene toga vremena. Ono što aktuelizuje predstavu jeste što istraživanja pokazuju da veliki broj žena i dalje trpi psihičko i verbalno nasilje u braku tako da je ova monodrama zapravo način da žene prepoznaju psihičko zlostavljanje i da same sebe osnaže na to da imaju pravo na kako Andrić kaže, ličnu sreću.

Produkcija: Pozorište Teatrijum Režija: Tihomir Stanić, Glumi: Milica Janković

Četvrtak, 17. avg. „Na Drini ćuprija“ Ivo Andrić (adaptacija Tihomir Stanić i dr Ljilja Mrkić Popović) u dramskom tumačenju Tihomira Stanića

Jedno od kapitalnih književnih dela na našem jeziku Na Drini ćuprija našeg nobelovca Iva Andrića, objavljeno je u Beogradu pre 75 godina. Scenu novoosnovanog Pozorišta „Teatrijum“ zatvoriće monološko kazivanje izabranih delova ovog romana, po izboru i u impresivnoj interpretaciji popularnog dramskog umetnika Tihomira Stanića.

Verni poštovalac i zaljubljenik u Andrićev opus, poprilično fizički sličan velikom piscu, Stanić je tumačio njegov lik u nekoliko filmskih i televizijskih produkcija. Znalački, sa dubokim emotivnim doživljajem Andrićeve pripovesti, ali i sa pouzdanim iskustvom dramskog umetnika koji zna šta čini efektnu celinu scenskog čina, Stanić je sklopio i angažovano, glumački briljantno izrekao svoj poduži monolog.

Prvak srpskog glumišta ostvario je više od 130 uloga u svim beogradskim, ali u mnogim pozorištima van Beograda. Impresivna je lista njegovih sjajnih glumačkih kreacija u igranim filmovima, TV dramama i serijama. Jedan je od najviše nagrađivanih za visoke glumačke domete. Tihomir Stanić već dve decenije kazuje u raznim prilikama Andrićeve misli i vizije, nabijene mudrošću, istorijskom istinom, lepotom i duhom balkanskog čoveka. O ovom svom neobično hrabrom poduhvatu, učenju dugog i složenog proznog teksta, bez partnera i dijaloga koji glumcu olakšava posao, Stanić kaže:

– Sticajem okolnosti, zakačio sam se za ovu ideju pre dvadeset godina. Radio sam te 1999. godine pet meseci po pet sati dnevno i na kraju savladao jednu celinu iz romana Na Drini ćuprija, koju sam zajedno sa dr Ljiljom Mrkić Popović priredio kao veče pripovedanja… Te rečenice Andrićeve usvojio sam, govorim ih s lakoćom vrlo često ped publikom, al i u kafani bez ikakvog povoda… Pronašao sam u Andrićevom delu neiscrpnu inspiraciju za svoj profesionalni život, trening, egzistenciju i od kada sam savladao tekst Na drini ćuprija, i prvi put izveo ovu predstavu, 17. aprila 2001. godine, nikada više nisam morao da se brinem i trpim teror bilo kog pozorišnog reditelja, dikatora, pogrešnog upravnika… Obezbedio sam sebi egzistenciju, znajući da uvek mogu u školama da govorim deci i mladima Andrićev tekst…

Tihomir Stanić se latio uistinu teškog posla. Iz obimne građe, iz Andrićevog slojevitog i slikovitog prikaza života višegradske kasabe i brdovite okoline, koji zahvata period od šesnaestog stoleća do početka Prvog svetskog rata, izvukao je na svetlost scene duhovite, dramatične, poetične, komične i tragične peripetije Višegrađana, pre, tokom i posle izgradnje velelepnog mosta – simbola istorijskih mena i sudbine bosanskog življa, pod Turcima i Austrijom. Posebno je naglasio zaslugu Mehmed-paše Sokolovića, velikog vezira, otetog u detinjstvu od srpske porodicde zarad “danka u krvi” i odvedenog u Tursku, kome i leva i desna obala Drine već stolećima duguju zahvalnost za gradnju mosta. Stanić je superiorno, dramaturški vešto, stvorio literarno-scensko delo od izuzetnog edukativnog značaja, koje je i kao teatarski poduhvat veoma značajno. Njagove glasovne bravure, varijacije emocija, bogatstvo glumačke ekspresije, i nadasve njegov lični šarm, kao da su zbir i suma njegovog raskošnog talenta i bogatog iskustva.

Petak, 18. avg. „Lina, od kamena trvđa“

Režija: Ivana Bogićević Leko
Glumi: Vesna Stanković

Кroz ovu monodramu, gledalac prati Linu kako se iz mlade i pune života i radosti devojke, transformiše najpre u zrelu mladu ženu, pa u ženu skrhanu životnim tragedijama, do snažne, sasvim zrele ličnosti koju patnje nisu lomile, već ojačale i donele stabilnost, snagu i veliku životnu mudrost. Predstava je stilizovana i rešena simbolima koji upravo veličaju iskonsku snagu života koja trijumfuje nad gubicima i nevoljama. Кroz Lininu životnu priču, punu neočekivanih, životom režiranih obrta i događaja koji se neprestano prepliću, pratimo ne samo njenu ličnu priču, no i presek istorijskih zbivanja kroz kojeova žena tokom svog bogatog životnog puta prolazila:početak 20.veka, Prvi i Drugi svetski rat i poratni period.

Subota, 19. avg. „Halflajf“

Predstava koja je u julu premijerno izvedena na našoj sceni, u izvedbi mlade ekipe dramskih umetnika, poslednji put ove sezone na našoj sceni.

Naišla je na fenomenalne reacije publike. Halflajf tekst Filipa Vujoševića u adaptaciji Andree Poljak i režiji Nikole Кljajića je predstava koja se bavi ljudima u već dovoljno zrelim godinama za stvaranje sopstvene budućnosti a koji su u sklopu sopstvene dokolice zarobljeni u virtuelnom svetu video igre Кaunter Strajk takmičarskog karaktera. Upravo je ta video igra i njen uticaj na mentalna stanja njenih konzumenata ono čime autorski tim ove predstave odlučuje da se bavi na prvom mestu.

Nedelja, 20. avg. „Veliki inkvizitor“, F. M. Dostojevskog

Pisac: F.M. Dostojevski
Dramatizacija: Avram Cvetković
Režija: dr um. Borjanka Ljumović

Uloge:
Ivan – Avram Cvetković
Aljoša/Đavo – Luka Potparić

Predstava je nastala kao završni rad na master studijama glume na Fakultetu umetnosti u Кosovskoj Mitrovici, a za dramski predložak uzeti su delovi romana „Braća Кaramazovi“ F. M. Dostojevskog. Posle devet godina neviđanja i dva meseca zajedničkog života, dva rođena brata po prvi put zaista razgovaraju i upoznaju jedan drugog. Starijeg brata Ivana razdire pitanje između teodicije i teizma. Ovde nije dilema da li je B/bog stvorio nas ili mi NJ/njega, samo postojanje Boga, već čovekova istrajnost u odbacivanju Njegovog prisustva i nezadovoljstvo ovakvim svetom kakvim Ga je stvorio. Ivan želi priklonjenje mlađeg brata, iskušenika Aljoše, jer ne može više da izdrži taj pritisak u srcu i umu. Aljoša ostaje pri čvrstoj veri i razdor se širi u Ivanu.
Pratimo Ivanovu sudbinu i njegov put ka razrešenju svih pitanja koja ga muče i bolesti, koja je nastala usled tih pitanja.