Šef druge smene

Neću ti reći kako se zovem jer ćeš znati o kome se radi pa ćeš hteti da ukradeš moj lepi plavi kačket, a i zezaćeš me kako mi tata ima velike sise. A možda ću baš sutra tebi biti šef u drugoj smeni.  Šee… šeef u dru… drugoj smeni ću ti biti.

Ne smem da se smejem jer nemam pola zuba, a bojim se da odem kod zubara da ne izgubim kontrolu. Moram da držim sve pod kontrolom! Nikada me niko nije voleo. Mama me nije volela kada sam bio mali. Tata me nije voleo kada sam bio mali. Zato sam i ostao mali dečak.  Dečak… mali… Da, ja sam mali i nevaljali dečak.  Mrzim ih oboje! MRZIM! Tata mi izgleda kao žena kada obrije brkove pa su ga jednom u kafani neki pijanci muvali, ljubili i ‘vatali za sise. Mislili su da je konobarica, jer stvarno ima velike sise.  Jako me je sramota zbog toga. Stidim se svoga tate i njegovih velikih i lepih sisa. Ja nemam tako velike sise. Zato što sam ostao mali i bezobrazni dečak.

“Ti si bezobrazan dečak! Smrdljvko!“, tako su mi govorili mama i tata. A sve petice sam imao u školi.

U školi su me tukli i zadirkivali ostali dečaci. Da, tukli su me ostali dečaci jer sam bio malo drugačiji. Drugačiji… malo. M…m… m… mnogo su me tukli.  Jako su me t… tu… tukli, a ja sam plakao i molio ih da prestanu.

“Prestanite drugari moji“, baš tako sam g… go… govorio. Nisu me slušali.  Još uvek osetim  udarce i čujem glasove tih bezobraznika kako mi se smeju.  Miris krvi sa mog čela, otisci patika od udaraca na mojim rukama. Mrzim ih zbog toga! MRZIM! Sve sam hteo da ih ubijem.  Od tada i malo m…m… mucam.  Malo mucam, ali zato smrdim puno. Smrdim kao k… kur… kao pička. Tako su me i zvali u školi. Pička. Ali ja nisam pička. NISAM!

“Videćete! Upamtićete vi mene! Jednom ću vam svima pokazati!“, tako sam vikao dok sam udarao jastuk i zamišljao da su to moji drugari iz razreda. Onda bih uzeo nož i sekao taj jastuk pa bi me moja mama istukla jer nismo imali para za drugi jastuk. Tukla me je oklagijom po g.. g… glavici. Mojoj pametnoj glavici.

“Opet si bio bezobrazan dečak. No-no“, tako je govorila i mahala prstom ispred mene. A onda je tukla i mog tatu kada bi se vratio sa tombole. On je voleo to… too… tom..  Tomu Nikolića. A kada bih otišao u školu opet bih dobio batine jer sam bio bezobrazan. I tako svaki dan.  SVAKI DAN!

“Eno ga onaj retard što mu tata ima veće sise od Jasne iz osmog-pet“, vikale su devojčice kada bih prolazio pored njih. Spustio bih glavu, pogled sakrio ispod lepog plavog kačketa i prošao pored njih u suzama. A onda bi ona mentolka Tanja uzela moj lepi plavi kačket i dobacivala se sa Majom.  A ooo… ooo… onda bi bacili kačket u kontejner pa me terali da odem po njega.  J… j… jednom su me i zaključali u kontejner. Nisu me pustili da izađem. Bio je mrak, a ja se jako plašim mraka jer znam da veštice i vampiri dolaze i kradu malu dec u mraku. MRZIM MRAK!

Kada sam izašao iz tog mraka čuo sam neke glasove. Ti glasovi su govorili “Ti nisi pička! Ti si bolji i lepši od svih njih! Ti moraš biti glavni! GLAVNI!’  Glavni moram biti. Jednom ću biti glavni. Odlučio sam da će me upamtiti.  Upamtiće me svi i to dobro! Nisam ja pička. Ja ću postati neko. Postaću šef druge smene!

Nisam to mogao da postanem u gradu gde sam odrastao. Svi su znali da sam pička i da smrdim. Mrzeli su mene i moju porodicu pa sam morao da pobegnem iz njega u neki drugi grad.  Zauvek!  Zauvek sam morao da pobegnem da ih više ne gledam.  Sve sam ostavio iza sebe, osim lepog plavog kačketa, glasova koji mi govore šta treba da radim i maminog prsta koji mi u snovima i dalje preti kako nisam dovoljno dobar.  Kada sam napuštao grad ljudi su se penjali po mom autu, lupali i pokušavali da me zaustave.

“Pičko, pičko! Smrdo!“, tako su vikali. A ja sam se gušio pa sam morao da odem u jednu bolnicu da me leče. Nisam im ništa spominjao.  Glasovi su mi govorili da treba da ćutim.

U gradu gde sam došao niko ne zna za moju prošlost, za moj plavi kačket, za tatine velike sise, mamin prst i moje glasove. Glasove koje čujem. NIKO NE ZNA!   Taj grad je lep grad. Beo je grad. Niko me ne poznaje. P…pr… prvi put u životu sam srećan.  Počeo sam da radim u jednoj firmi. Tu ima dosta dobrih ljudi i niko me ne zeza za sve one stvari. A…a… ali oni ne znaju da sam ja bio bezobrazan dečak! Ne znaju da sam ih slikao dok piju pivo, kada idu u wc pa se zadrže, kada odu da pu.. pu… duvane cigare. Glasovi su mi govorili da to treba da uradim ako hoću da postanem glavni.  Drukara. Drukara treba da budem. Ja sam drukara bezobrazna. Tako sam postao šef druge smene! Glavni sam.  Šetam po firmi, vrtim olovku i papir i stalno nešto zapisujem.

Ali sam i dalje usamljen. Jako sam sam. Trebaju mi drugari i devojka. Mali Konstantin, onaj muzičar i pisac je mogao to sve da mi sredi jer ih poznaje puno, ali nije hteo! NIJE HTEO!  A moji glasovi su rekli da budem dobar prema njemu. Da se pravim da sam dobar.

“Hajde da idemo zajedno na večeru? Vidim da si dobar dečak.  Ja sam dobar, a ako si ti dobar prema meni, ja budem hiljadu puta bolji“, tako sam mu rekao.

“Nemam vremena“, rekao mi je mali Konstantin. Nemaš vremena za mene? Nemaš vremena za moj lepi plavi kačket? E sad ću ti pokazati ko sam ja. Glasovi su mi rekli da on zna za njih i da se samo pravi dobar.  I da treba da ga sredim!  Aha, da ga sredim jer ZNA SVE O MENI! 

Vukao sam ga po celoj hali i mrcvario. Upamtiće taj bezobraznik mene! Znaće on ko je ŠEF DRUGE SMENE!  Menjao sam mu radna mesta na svakih pet minuta. Zato što sam ja šef!  Šef druge smene sam ja!  Zato što su me tukli kada sam bio mali! Zato što su me ubacili u kontejner! Zato što moj tata ima velike sise! Smršao je deset kila, postao je kost i k… koža,  jedva je mogao da hoda, oči su mu bile pune umora, živci su mu popuštali, samo mi se smešio ali i dalje nije hteo da me upozna sa drugarima i d… d… devojkama. A ja volim devojke! Mnogo ih volim.

A onda su glasovi u mojoj glavi rekli da mu namestim otkaz i da budem zao! Zato sam bio bezobrazan dečak i namestio mu otkaz.  Lagao sam. Rekao sam da je nezainteresovan, da je bezobrazan. da stalno puši cigare i stalno ide u WC da p… pi… piški. Mamin prst mi je u snovima mahao, a njen glas je vrištao “No, no smrdo mali! Nisi bio dobar dečak!“  Pusti me mama, pusti me.  MRZIM TE!

Mali Konstantin je sada na godišnjem i ugovor mu se neće produžiti jer nije hteo da me sluša. Posle njega dolaze novi ljudi kod mene u drugu smenu, a ja ću im biti šef! Možda baš ti? Da li ćeš ti hteti da me upoznaš sa devojkama i drugarima? li će te biti sramota zato što smrdim kao… k… ku.. pička? Ili ćeš i ti kao mali Konstantin znati za moje glasove u glavi?

I ne diraj mi moj lepi plavi kačket.  NE DIRAJ GA!