DIGESTIVNI RIJALITI

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Otišao u fotopsihopatsku radnju pre neki dan i instalirao kamere u želucu. Proces nije uopšte bolan, daju ti da progutaš nekoliko wifi kapsula koje se onda rasporede po želucu i snimaju sve što se u njemu dešava. U paketu dobiješ adresu svake kamere, pošalju ti preko neta program u kom uneseš adrese, vrlo korisnički elegantan i lepo dizajniran, i sve je spremno za akciju. Nije čak ni skupo. 

Odmah posle toga sam otišao do Maksija i kupio kulen, pečenicu, dva paradajza, ljute paprike, ljuti kečap, dva krastavca, sir, kiselo mleko, hleb, petarde na akciji, sapun, origano, iznutrice, kilo i po knjiga na akciji i plazmu.

Vratio se kući, bacio se na komp, instalirao sve što je trebalo, next, next, next, finish, bez problema se povezao i video sebe iznutra. Postavio sam sto i stavio na tanjir slavski kulen, pečenicu, sir i petarde, iseckao paradajz na kriške, krastavac na kolutiće, iznutrice sam kupio onako, pustio “Zapevajte pesme stare” od Cuneta  i seo da zamezim iz jedne od retkih stolica u stanu. Stavio sam par kriški paradajza u usta i progutao ih bez mnogo žvakanja. Nabo sam i pet kolutova krastavca i progutao ih predatorski, tek ih malkice propuštajući kroz zube i jezik. Isto sam uradio sa dva tanka parčeta kulena i jednim parčetom pečenice, samo sam sir sažvakao kako se ne bih zadavio. 
Sačekao sam malo, otišao do kompa i uključio program. Video sam unakaženo parče paradajza i krastavca u želucu. Izgledali su zajebano, kao dva manijaka koji bi da nekom jebu mater u mračnom sokaku. Šetkali su se i nešto mumlali. Video sam kako me paradajz zabada pesnicom u zid želuca demonstrirajući bes, ali me nije zabolelo. Posle nekoliko minuta u želudac su polako ušetali kulen i pečenica držeći se za ruke.

Ovi su ih odmah snimili. 
” OHOHO! PA KO JE TO NAMA DOŠAO, A?! ”, rekao je polusažvakani paradajz i ispucao prste. 
Kulen i pečenica su ćutali. 
”A MUTAVI SMO MALO AAA? ”, nastavio je ovaj. 
” DOŠAO SI DA SE KURČIŠ OVDE , A? ”, dobacili su unakaženi kolutovi krastavca. 
” Nismo, samo hoćemo da prođemo i to je sve. Niko vas nije dirao. ”
” HA HA HA! VIDI GA, IPAK NIJE MUTAV. I kažeš hoćete samo da prođete, ti i tvoja devojčica, a? ”, nastavio je paradajz, a krastavac se smejao zlokobno. 
” Tako je, nismo imali gde, stvarno ne želimo nevolje. ”, rekao je kulen. Pečenica je već počela da cmizdri. 
” Aha..Tako znači stoje stvari, niste imali gde i ne želite nevolje? ”

” Tako je. ”

” I samo želite da prođete? ”

” Samo da prođemo. ”
” E pa ovako stoje stvari – kurac ćete da prođete! ”, viknuo je paradajz i krenuo polako da im se približava.
” NE PRILAZITE JOJ! ”, zaurlao je kulen, a ovi su počeli da vrište od smeha. 
” PUSTITE NAS MOLIM VAS! ”, kroz plač je molila pečenica. 
Scena je postala jako potresna, pa sam hitro skočio sa kauča, umočio tri parčeta kulena u ljuti kečap i progutao ih bez žvakanja. 
Vratio sam se i video na ekranu kako ovi već uveliko šamaraju kulen. 
” ŠTA SE TI KURČIŠ BRE, A? ”, urlao je krastavac. 
” DOĐI OVAMO BRE! SEDI TU BRE! DOĐI OVAMO BRE! ALO BRE! DOĐI OVAMO BRE! KOME TI BRE BRE?! KOME BRE BRE BRE! BRE BRE BRE BRE! BREE BREEE! ”
” NEMOJTE, NEMOJTE! ”
Par sekundi potom su uletela tri ljuta kulena i počela je ozbiljna tuča.
” PIČKO JEDNA! ”, urlao je paradajz i otvorio jednom kulenu arkadu iz koje je iscurio sumpor. Međutim, druga dva kulena su ga oborila i počela da ga šutiraju po zidovima želuca, ali se umešao krastavac i ponovo se bili jednaki. Neljuti kulen je tešio pečenicu koja je vrištala. Bilo je baš zajebano. 
” PUSTI ME BRE! PUSTI ME DA MU JEBEM MAMU! ”, čulo se iz smese već raspadnutih delova. Nakon par minuta se već niko nije raspoznavao, pa čak ni pečenica. Jedino se nekako paradajz zadihan iskobeljao iz te polusvarene mase, pljuvao okolo i psovao. Navalio se na zid i disao duboko. U tom trenutku sam tiho ustao, otišao do stola, pojeo jednu ljutu paprika i vratio se do kompa. Video sam kako polako ulazi u želudac, gacajući kroz smesu. Paradajz je nije primetio. 
” I? Opet, a? ”, rekla je ljuta paprika i ovaj se naglo okrenuo. 
” ŠTA BR..?! ”
” Imaš nešto da kažeš? ”
” A ne.. ne.. Nisam, majke mi nisam! Oni su počeli prvi, prozivali su nas da smo neorganski, smejali su se krastavcu što nema kola, meni su rekli da imam plastična usta i da ličim na čeri..  ”
” Ma nemoj? ”
” Tegle mi! ”, prodrao se ovaj, a paprika mu je odvalila vaspitnu šamarčinu od koje se momentalno raspao u paramparčad i stopio sa smesom.
” Isuse Hriste… ” , promrmljala je ljuta paprika razočarano, navalila se na zid želuca i zapalila pljugu.

Iz creva se začuo gromoglasni aplauz.

*Ilustracija: Filip Čekić https://www.artstation.com/the_hellhammer 

Pročitajte još:

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Aleksandar Marković

Aleksandar Marković

Rođen je, valjda, 1991. godine u Negotinu. Tamo je završio osnovnu i srednju i još po neku školu. Završio je i Elektrotehnički fakultet u Beogradu. Radi u struci. Nema objavljenu knjigu. Voli da ćuti bar sat vremena kad se probudi, čita i sluša muziku.

Ostavite komentar