ODRONI

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

U oktobru 2045. pozvao me je jedan stari poznanik i zamolio da ispred grupe mladih nadljudi  u amfiteatru na Psihosaobraćajnom fakultetu  ispričam nešto o svojim putovanjima. Ne sećam se koliko sam tad bio živ ili ne i da li sam i dalje imao formu čoveka, ali sam im poslao snimak svoje onomatopeje iz budućnosti. 

Mentalne su kao i svake druge migracije pod određenim okolnostima neophodne, pa se tako neuroni često sele po glavi. Recimo neuroni koji nisu sposobni da prežive u tom matematičkom delu mozga, jer ih ubijaju cifre i operacije koje se tu dešavaju, često spakuju svoje porodice i krenu u potragu za kreativnim azilom. Drugi neuroni odlaze na službene puteve zbog raznih ljudskih poriva, pa je za jedan sočan podrig prosečne odrasle osobe potrebno poslati čak deset odeljenja na službeni put. Zbog toga ljudi toliko vole da podriguju, a da ne govorim o nekim drugim stvarima.

U većini glava sve to funkcioniše uglavnom besprekorno, ako se izuzmu neke blaže intervencije zaborava. Nema dužih zadržavanja na granici, ekipe za održavanje unutrašnje higijene glave obavljaju svoj posao kako treba, putevi su prohodni  i signalizacija je jasna. Ako slučajno neka misao prekorači dozvoljenu brzinu, presretački neuroni je momentalno zaustavljaju i odvode u moral na trežnjenje. Međutim, ukoliko se na toj glavnoj migromagistrali desi odron koji nadležne ekipe zbog štrajka ne saniraju na vreme, a gordost štrajku ne popusti, odron sraste sa glavom i postane nepremostiva prepreka za neku spontanu misao ili impuls koji želi da pobegne od hladnih brojeva. Tu se levo od desnog vrlo jasno odvoji. U ovom slučaju nesrećni neuroni nemaju drugog izbora nego da izmišljaju puteve po glavi i putuju kozijim stazama mozga. Na ovakvim putovanjima mnogi neuroni nikad ne stignu tamo gde izmisle da su krenuli. Presretnu ih drugi odbegli nomadi neuroni koji su tu ko zna od kad zaglavljeni kao da se okreću na ražnju između dve misli. Kao posledica njihovih presretanja javljaju se drastične razlike između onoga što se želi i manična razmišljanja o ispravnosti delanja jednog bića u stvarnom svetu, ako uopšte postoji neka univerzalna stvarnost. Specijalne EGO jedinice ove nesuđene mentalne azilante tretiraju kao ološ i organizuju operacije neutralisanja njihovih plemena što se često pretvori u  otvorene sukobe sa eksternim paničnim manifestacijama. To se dešava kad put postane hibrid sa odronom i dozvoli mu da usmerava jedno putovanje.

Rekoh zato tim mladim nadljudima da su mi najdraže osobine one koje sam nasledio od ptica selica i da svako treba da pronađe svoj jug. Gordost ometa termodinamičke funkcije srca i neutrališe magnetno polje jednog ljudskog bića, zbog čega je jako teško pronaći svoj jug, i treba je prezreti u svakom smislu.

Kad sam završio svoje izlaganje umesto aplauza jedna naddevojka je tiho podrignula.

*Ilustracija: Filip Čekić https://www.artstation.com/the_hellhammer 

Pročitajte još:

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Aleksandar Marković

Aleksandar Marković

Rođen je, valjda, 1991. godine u Negotinu. Tamo je završio osnovnu i srednju i još po neku školu. Završio je i Elektrotehnički fakultet u Beogradu. Radi u struci. Nema objavljenu knjigu. Voli da ćuti bar sat vremena kad se probudi, čita i sluša muziku.

Ostavite komentar