Mitar Kamerman

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Nadomak grada sedeli smo u studiju i čekali da počne snimanje emisije. Opasna gerila je bila u pitanju.

“Znate da frula ima svirale? E pa vi ste ona zadnja rupa na svirali.Treba da psujete u emisiji da bi bila gledana jer kultura nikoga ne zanima. Nema tu para. Kultura je kurac”, kamerman Mitar je gladio brke dok nas je bodrio i davao savete pred početak snimanja.

Neću te lagati, bilo mi je pomalo neprijatno jer sam fin momak. Psovke su za mene bile totalna nepoznanica i novina u rečniku koje sam trebao prvi put da upotrebim i to u javnosti. Znaš i sam da se kod nas ne psuje. Jeo sam burek i pio jogurt. Bio je to dobar burek. Mitar je nastavio.

“Znaš, ovde ljudi kada dođu nema normalnog razgovora. Treba da znate neke tajne, ili da izmišljate gluposti. Evo, naprimer; recite da neki političar ima rep. To obavezno morate da kažete u emisiji jer ljudi sada veruju da su političari reptili. Reci da si video kako je predsednik opštine priklještio rep vratima kada je ulazio u auto. To će biti hit jebote bog. HIT!”, Mitar je počeo da skakuće po studiju kao dete dok je simulirao sviranje frule unoseći nam se u lice. Onda je zapeo za kabel od kamere i razbio se na pod. U ležećem stavu je nastavio sa savetima. Sve normalno, kao da nije pao.

“Ili još bolje, recite da je neko peder. Publika to kada vidi, minimum 50 000 pregleda bude. Jer mi kada stavimo naslov emisije, tipa: “Rajtić je peder”, svi će kliknuti da vide šta ste pričali.

“Ali zar nije on…”, pokušao sam da izustim ali se Mitar digao sa poda, poleteo prema meni i počeo da mi drma stolicu. Iz očiju su mu sijali pregledi sa Ju Tjuba

“Imam foru. Imam! Recite da je Čmarić makro, ili da je Nitrović narkoman- to će podići gledanost. To niko ne zna! Hahahahahahaha”, Mitar je počeo da se cereka kao zli čarobnjak iz nekakvog horor filma. A onda je opet zapeo za kabel i prosuo se na patos. Čulo se ono “tup”, kao u crtanim filmovima. Udario je glavu. Ustao sam sa stolice kako bih mu pomogao, ali se već uspeo podići. Skočio je na radni sto i počeo da pleše.

“Ili još bolje, još bolje. Evo uzmite ove papire, pa udarajte  u njih i lažite kako imate dokaze da je Pop Lavanda silovao male dečake. SILOVAO DEČAKE, HEJ! To će biti pun pogo…”, nije stigao da završi misao jer se okliznuo sa stola i opet pao na pod.

Meni, Braletu i Šonetu je već bilo malo neprijatno. Nismo bili sigurni da li je ovo gostovanje uopšte pametno za nas. Počeo sam da zamišljam kako nas hapse jer smo izneli toliko neistine. Paranoja, krenula je paranoja. Mali debeli političar je prošao pored nas.

“Mali debeli političar. To reci, to reci u emisiji!”, Mitar se digao sa poda i opet počeo da igra. Pročitao mi je misli, čoveče. Još paranoje na paranoju.

“Nećete vi ni gostovati u emisiji, bre. Vi ste smotani. Ja ću sam sebi biti gost, dosta sam bio iza kamere. Sve ću da kažem. SVEEE!”, njegov dečački duh se pretvarao u nešto demonsko, nešto nastrano i opasno.

Brale, Šone i ja smo se isprepadali. Ustali smo i krenuli da trčimo prema vratima kada je nas je nešto dugačko i ljigavo ščepalo za tela i vezalo. Bili smo zarobljeni. Nismo mogli da mrdnemo.

“Ne, ne. Ne idete vi nigde”, izgovorio je Mitar. Koren njegovog dugačkog repa mu je virio iz farmerica sa kojim nas je zarobio. Upalio je kameru. Iz očiju su mu sijali pregledi sa Ju Tjuba.

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Nenad Baraković

Nenad Baraković

Nenad Baraković Bara je autor Gledišta, dolazi iz Novog Sada gde je i rođen 1991. godine. Doživotno potlačen, društveni aktivista, pank-roker, muzičar, tonac, novinar i pisac u pokušaju.

Ostavite komentar