Kulpin fest 013 – (dan drugi)
Kulpin Fest je dobro poznat festival svima koji su jurcali pank-rok šinama. Od traktorske prikolice kao improvizacije za binu, do najvećeg malog festivala u Vojvodini, sa kampom, afterpartijem i lajv prenosom na Radio-televiziji Vojvodine.
Atheist Rap, Ritam Nereda, Marčelo, Piknik, Pasi, Ortodox Celts, Six Pack- sve te izvođače si mogao čuti ako skreneš desno kod Bačkog Petrovca. Mogao si i da spavaš u kampu. Festival su posećivali ljudi iz čitave Srbije. Ljudi iz Slovačke, Švabije, Hrvatske, Bosne i Makedonije su takođe zbog ovog festivala u svojoj putničkoj mapi obeležili Kulpin. Za kratak vremenski period je postao opasan festival i brend ovog mesta.
A vidiš, za još kraći vremenski period trebalo je da splasne intezitet interesovanja, jer se sticajem okolnosti umesto desno kod Petrovca- skrenulo desno kod Albukerkija.
Elem, greška je ove godine ispravljena i festival je konačno oživeo onako kako smo mi koji smo odrasrali na tom festu, svirali i gradili muzički ukus to želeli. He, skoro pa kako smo želeli.
Propustio sam prvi dan festivala. Propustio sam izvesni bend Southlanders. Propustio sam Boru Đorđevića i Alena Islamovića zbog čega “suze moje rone stalaktite“. Nek su živi i zdravi. Čuo sam da je bilo oko 1500 posetilaca.
P.S Prvi dan je svirao Industrijski Kombinat- bend kome treba dati šansu ako volite pank-rok koji ima akcenat na melodiju. A i ako ne volite. Njihova pesma „Panker“ se vrti na radiju 202. Hvataj link.
Na drugom danu sam bio. 20. jul, to je to. Odlična lokacija, fudbalski teren, kamp, dobar zvuk, kul rasveta; tri, dva, jedan- akcija.
Prve taktove sam čuo od benda Pet minuta slave.
Još od Uveritre i moje Ćelave Gospođe nisam čuo solidan i mlad bend iz Novog Sada, tako da ovim dečkonjama želim od srca da istraju za razliku od pomenutih i da uspeju svoju svirku uživo preneti na audio zapis jer su očigledno postali mnogo bolji nego na demo snimcima koje sam kasnije zakačio na Ju tjubu.
„Nek se vije zastava, jer je ljubav najveća.“ Rispekt i podrška.
https://www.facebook.com/5minutaslave/
Onda kreće Epilog. Njihov lider je nekadašnji autor i gitarista benda Osvajači. Mislim na prave Osvajače, koji su devedesetih punili hale po Balkanu svirajući hard-rok muziku. Tako da i ovaj bend ima slične proporcije. Bezvezno je pisati o iskusnim muzičarima da li sviraju dobro. Naravno da sviraju. Uz autorske stvari, rokenrol klasike, dobar deo repertoara su činili hitovi od Osvajača, koji su najviše oduvali publiku. “Maska“ je mnogo dobra pesma, bre. Sviraju često i ljudi ih vole, a to je najvažnije za bend.
https://www.facebook.com/EPILOGOfficial/
Pazi, sada se već opasno zakuvalo. “Delfinu prelepi moj šta god da pomisliš“ ali Čovek bez sluha zvuči bolje nego ikada i uveliko su na letnjoj turneji. Gotovo da nema festivala na kojem ih ne možeš čuti ove godine. Pogašena svetla na bini, izlaze jedan po jedan i gitare pegla rif kao uvod u pesmu “I posle svega“, sa njihovog novog albuma “Stanimo u gard“ (LongPLay). Jedan po jedan član se penje na binu. Adrenalinska bombetina. Publika peva svaku pesmu, oseti se fantastičan odnos unutar benda tako da je i ona primopredaja energije na relaciji bend-publika očigledna. Opet moja definicija, što bend bolje svira to se manje telefoni vrljaju po rukama. I ovaj put im je to pošlo za rukom. Po koji telefon da snimi omiljenu pesmu njegovog vlasnika ili upeca neku sliku sa bine. Ljudi su potegli iz okolnih zemalja kako bi ih čuli, i ako su to mogli da u rade u Orahovici ili Tuzli, što dovoljno govori o njihovoj fan bazi.
Oni već dugo nisu samo pank-rok bend. Ovo je rokenrol bend koji može da odsvira ceo festival bez toga da je neka pesma “slabija“ ili koja će da “spusti publiku.“ Tu dolazi ona druga slatka muka, koje pesme odsvirati, a koje ne pa opet neki ostani uskraćenu za onu omiljenu. Ali Bože moj, leto je dugo pa možda baš tu pesmu koju si čekao odsviraju na nekom od preostalih festivala na kojima nastupaju. A “Događaj dana“ koji je mene raspekmezio je sledeći. Posle njihove svirke devojčica stidljivo prilazi frontmenu benda Mikiju Radojevića i ljubazno ga moli da snimi video u kojem pozdravlja njenu drugaricu jer ona nije bila u mogućnosti da dođe da ih sluša, a njihov je veliki fan. Poenta anegdotice- nije sve izgubljeno, postoje mladi ljudi koji slušaju muziku i koji su, gle čuda, kulturno vaspitani.
https://www.facebook.com/covekbezsluha/
“A sada spektakl…“ Njih čekamo već pola decenije. Valjda su shvatili da nas je kolektivno ludilo odnelo mnogo dalje nego kada su oni pisali te stihove, pa su odlučili da stanu na binu “jednom, samo još jednom, da nam kažu…“ Deset puta “Oče naš“ i opraštamo vam. Pet godina nisu svirali i logično je bilo da će, ako dođe do povratničke svirke to da se desi upravo na Kulpinu, jer su oni od njega napravili festival kakav je nekada bio. Domaći teren je obično nezahvalno mesto, ali ne kada su u pitanju Lude Krawe. Jedan od retkih bendova koji je iz malog mesta kao što je Bački Petrovac izdržao da svira skoro dve decenije bez prestanka. Pauza od pet godina na bini se ne oseti. Osetilo se da su falili publici, koja je otpevala ceo repertoar kao pomoćni prateći vokal. Ali hej, videlo se da i oni uživaju na bini.
Lude Krawe su uz bend Pasi najbolji bend koji ne svira više. A vidi se iz aviona da nisu rekli sve i da, ako požele, mogu sa lakoćom da se vrate na scenu. Ne znam da li će ponovo svirati, ali bilo bi lepo. Ograde na festivalima su navikle da se tresu zbog njih. Hvala na okupljanju.
https://www.facebook.com/ludekrawe/
Zaključak je taj da je obaveza Kulpin festa zapravo, ono što kaže Fet Majk “It’s my job to keep punk-rock ellite.“ Jer ta muzika je Kulpinov zaštitni znak i bez te muzike ovaj festival ne bi postojao. Čuvajte to što imate. “Najveći mali festival u Vojvodini“ je opravdao svoj naziv, uz moju nadu da će za godinu, eventualno dve opravdati još više, rukovodeći se pesmom NOFX-a koju sam citirao.
“ You’ll never understand it, try to buy and brand it
I win, you lose, cause it’s my job, To keep punk rock elite This music ain’t your fuckin’ industry.“
Fotke- Nena Mudrinić, Fejsbuk i Bara
