HISTRIONI

Gomilaju se nezavršene priče,

Naviru i čekaju, hoću li ustrajati i umeti?

A Vreme vrišti, probijaju se rokovi

Velike nepoznanice mogućnosti

Drugar mi jutros reče kako je juče mislio da će umreti

Pa je izašao na koš, poneo ognjenu knjigu

Znojavim hladnim dlanovima , kroz požare Jedva da je dvaput promašio

Kažem mu „bio sam tamo“ Još mu kažem da uspori

Da ne bi sebe u samrtnoj sreći prestrašio

Da ostavimo nešto i za sutra Jer su jutra pametnija

On da promeni terapiju Ja da pažljivo slušam boje u njenom glasu

Vrlo su bitne hemijske formulacije u mozgu

Hemijske reakcije , mutacije, radi se o spasu

Sinhroniciteti nas plaše Indikacije sa ulice , čekaonice i stolice

Vadimo i jurimo papire, očima jedemo hranu

Brže od najbrže pripreme

Počela je škola

Život iznad zemlje u teskobnom danu

U strahu od naglih pokreta

Ne pričamo o simbolima

Ne pratimo mističnu snagu brojeva Iako su skazaljke stalno poklopljene

I zaista, satovi su podivljali, i oni digitalni

Uštap* dugo traje, prekratke su ostale mene

Devojčica se plaši crvenog meseca

Nosim je napolje da vidi koliko je lep

Svakim korakom dublje u dvorište

Stisak detinje ruke sve je jači

„Ne kuraži dete na silu, tako se ne saliva Strah“

Misliš to je hrabrost, da li si lud, glup ili samo slep?