Trupa „Batševa” i Lučijano Roso na Festivalu igre
Od početka pandemije ovo je prvo inostrano gostovanje „Batševe”, koja ima oko 40 igrača, više od 250 izvedenih predstava i oko 100.000 gledalaca godišnje.
Igrače izraelske Kompanije „Batševa” američka kritika naziva „Božjim akrobatama”, a mi ćemo ih videti u komadu „Tri”, koreografa Ohada Naharina, u Beogradu večeras i sutra uveče od 20.00 časova u Madlenianumu i 4. aprila u istom terminu u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, na 19. Beogradskom festivalu igre.
‒ Potrebno je otvoreno srce za našu predstavu, a svako će posle poneti iz pozorišta ono što želi. Kao što i naziv komada „Tri” govori, u njemu imamo tri segmenta. Prvi je Belus koji svedoči o lepoti, drugi je Humus o zemlji, u prenesenom značenju o suštini svega što postoji, a treći Sekus pruža potvrdu onog što mi jesmo i onoga što postoji u svetu. Muzika je različitih žanrova, od klasike do savremenog izraza, a broj igrača na sceni varira od desetoro do 24 ‒ rekla je Gili Navot, umetnička direktorka trupe „Batševa”, koja je na tu dužnost stupila 2018. posle odlaska Naharina, u razgovoru sa našim novinarima putem video-linka prekjuče u Nacionalnoj fondaciji za umetničku igru.
Ovo je od početka pandemije prvo inostrano gostovanje „Batševe”, najveće trupe savremene igre u Izraelu, koja ima oko 40 igrača i veliki broj nastupa u svetu, tačnije više od 250 izvedenih predstava i oko 100.000 gledalaca godišnje. Osnovala ju je kao repertoarsku kompaniju 1964. baronica Batševa de Rotšild koja je za prvog umetničkog savetnika imenovala Martu Grejem. Od 1989. godine, njeno sedište je Centar „Suzan Delal” u Tel Avivu. Ohad Naharin, čuveni koreograf je preuzeo ulogu umetničkog direktora trupe 1990. Napustio je tu funkciju 2018. godine, ali je nastavio da radi kao stalni koreograf trupe. Na njegovo mesto direktora došla je Gili Navot koja nam je rekla između ostalog i ovo:
‒ Radujemo se gostovanju u Beogradu i Novom Sadu sa mladim igračima, koji su veliki profesionalci. Komad „Tri” je nastao 2005, ali je nedavno obnovljen, jer su stigle nove generacije igrača, a Ohad Naharin sa njima radi sve od početka. I zato će pred vama u stvari biti jedna gotovo nova predstava. Period pandemije smo nastojali da prevaziđemo koristeći kreativnost da očuvamo kompaniju i igračku formu. Snimili smo dva filma, jedan od njih je „Hora” Ohada Naharina, sada se vraćamo na neku normalu. Postavljene su predstave 2021/22, a radimo trenutno sa Naharinom na novim.
Lučijano Roso, igrač i koreograf
Putem video-linka prekjuče je i Lučijano Roso iz Buenos Ajresa najavio gostovanje kod nas 3. aprila u 20.00 časova u Ateljeu 212 sa solo komadom „Apokalipsing” na 19. BFI.
‒ Ova predstava je priča o usamljenosti i kreativnosti i svedoči šta sve umetnik može da uradi u ovim stanjima. Naziv „Apokalipsing” je nastao od dve reči. Lipsing je glumačka tehnika i odnosi se na ekspresiju lica, na mimiku. A apokalipsa je bila asocijacija na pandemiju. U Parizu sam tokom izolacije prvo stvorio video-rad koji je publika na mrežama odlično prihvatila, a potom sam poželeo da ga adaptiram i za scenu, zajedno sa Marijom Sakone. Posle premijere u Avinjonu imao sam još dvadeset izvođenja u nizu. To mi je omogućilo da predstavu usavršim. U stvari na sceni oživljavam 40 karaktera, ljudi i životinja. Svi mi u sebi imamo mnogo boja, a ja pokušavam da ih otelotvorim ‒ kaže Roso.
Lučijano Roso, igrač, koreograf, reditelj, izučavao je balet i savremenu igru, afričke plesove, džez i hip hop, ali je i učio uz autoritete iz sveta glume i muzike. Usavršavao je glas sa Magdalenom Fleitas, Albertom Alonsom i Tomom Vijanom, a perkusije sa Santjagom Albinom, Gabrijelom Spilerom i Marijom Zopi. Bio je angažovan u Kompaniji „Nandayre” pod vođstvom Amalije Gonzales, kao igrač, glumac i koreograf. Bio je deo slavne perkusionističke grupe „El Choque Urbano”. Sada je deo poznate trupe u istoimenom komadu fizičkog teatra „Un Pojo Rojo”, sa kojom putuje i nastupa gotovo deceniju, a bili su i kod nas 2020. na Beogradskom festivalu igre.
