Studentski dan

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Ustaje iz kreveta, pa se potom budi, stavlja džezvu da zakuva kafu jutarnju i otvara
frižider. Tri jaja, prazna tegla ajvara, jedan paradajz i deset piva nalazi tamo. Čudno, pa
svoj novac troši na limenke, dok ostalo predstavlja humanitarnu pomoć majke Julijane.
Gleda na zidni sat, 7 i 15. Zaboravio je da sat već tri i po meseca pokazuje isto vreme,
bolje mu je da pogleda u svoj mobilni. Ili bolje da nije pogledao, jer je shvatio da je
zakasnio. Uspavao se, a bio je siguran da je uključio alarm kada je legao noćas u pola
pet, ili jutros ranom zorom. Svakako nije mu prvi put da zakasni na ispit, a i biće mu
oprošteno, ipak je on na kraju treće godine. Uze svoj telefon i poče da piše svom
profesoru mejl izvinjenja.

Uvaženi profesore, kao što već znate, ja pored toga što sam student ekonomskog
fakulteta, i pored toga što dublje istražujem Vaš predmet, ja radim i noćnu smenu na
radio stanici, koju bi mogli da poslušate, jer će Vam tada biti jasno da sam i više nego
kvalifikovan da položim ovaj ispit. Problem je, što ga uvek zakažete veoma rano, pa se
ne pojavim, ne zbog neznanja, već zbog zadovoljenja osnovne fiziološke potrebe
čoveka – potrebe za snom. Molim Vas da razmotrite moju molbu da ispit odgovaram
preko radija. Znate i sami koliko sam doprineo nauci, pa mali ustupak koji učinite može
biti od velike važnosti za budućeg kolegu. Hvala. Srdačno, S.L.

Već treći put pokušava na isti način da ubedi profesora da održi drugačiji ispit, na kojem
će on biti jedini ispitanik. Time bi mogao nesmetano da se odmara posle naporne noći,
a bio bi začetnik novog modela ispitivanja, koji promoviše istraživanje i učenje kroz
praksu, jer sama teorija nije dovoljna.

Sa druge strane, student u Srbiji ne može biti samo student, mora biti i radnik. Radnik
noćne smene, jer je u dnevnim zauzet u primarnim obavezama. Toliko su primarne, da
ih vremenom zamenjuju spavanje, odmaranje i priprema za sporedne aktivnosti. Da bi
našao balans, da ne bi izgubio naviku učenja, zaposlio se na radiju, na noćnom
programu, koji niko ne sluša, pa se može preispitivati do mile volje. Problem je što uči
cele noći, pa nije sposoban da izađe na ispit ranojutarnji. Umor ga toliko savlada, da ne

čuje alarm, a cimer ga je napustio pre tri meseca, pa nema ko da ga budi. Novog
cimera još nije našao, jer niko ne želi da plaća 150 evra za stan u rasulu, bez veš
mašine, televizora, grejanja i sa puno bubašvaba.
Posle jutarnje kafe u tri sata posle podne i posle tipičnog studentskog doručka, odlazi iz
stana u socijalnu interakciju. Ispit je prespavao, ali spreman je za utiske istog. Odlazi na
mesto gde se skuplja sa kolegama, gde se može popiti epsreso po nižoj ceni, često i
gratis, kao zahvalnica za dobro objašnjenje nejasnih činjenica.

Evo ga naš uspavani lepotan!

Pa gde si ljudino? Imam da častim.

Položio?

Zahvaljujući tebi.

Pomažem iz kreveta.

Priznajte, vas dvojica, radila je bubica.

Sigurno bubica. Poenta je da smo obojica noćne ptice. I dok jedna ptičica peva na sav
glas, druga je pomno sluša i upija kao sunđer.

Ne mogu da verujem da me slušaš u radio emisiji!

Da, matori. Slušam, pratim i razumem sve, što je najbitnije.

Da sam znao, pozdravio bih te javno, pustio bih i pesmu za tebe specijalno.

To ćeš već večeras uraditi. Šalim se, matori, nisam želeo da te uznemiravam, imao bi
tremu kada bi znao da te slušam.

Počeću i ja da pratim te tvoje emisije, možda budem imala više sreće sledeći put.

Maro, pozvana si bila na noćna predavanja.

Milslila sam da se šališ.

Popili su piće, ćaskali o svemu i svačemu, pa je svako krenuo na svoju stranu. Tumarao
je gradom, razmišljao o saznaju današnjem i pitao se ko zna koliko slušalaca on ima.

Možda ga i profesor sluša potajno. A bio je ubeđen da niko ne sluša radio stanice noću,
zato se i opustio i bio potpuno svoj i kao takav doprineo pozitivnim ocenama na ispitu.
Njegov prijatelj će razglasiti kako je spremio ispit i isti položio visokom ocenom, pa će
radio emisija biti slušana u većem broju. Zašto slušati dosadnog profesora, koji nije
dobar u prenošenju znanja, ali koji je odličan u suvoparnom teoretisanju, kada se isto
može čuti od mladog studenta, koji zna svojim rečima da iskaže i uprosti štivo za
bubanje. Možda je još neko na isti način uspeo da položi ispit. Ni sam ne zna kome je
sve pomogao, a samo je želeo da zaradi novac i iskoristi vreme koje ima.
U stan se nije vraćao, iz šetnje je direktno otišao na posao, da sedi i priča, neznajući ko
ga sluša, ali sa nadom da će se među slušaocima naći i profesor.

Sudbina ili ne, što baš sada izučavam kapitalizam i globalnu ekonomiju. Dobar sam u
teoriji, jedan od najboljih, a u praksi totalni autsajder. Ne može se primeniti naučeno,
napisano, izgovoreno nekoliko hiljada puta. Nisam našao model po kome bih mogao to
ostvariti. U teoriji je znanje, a u praksi je rad, a rad stvara kapital. Koliko ste puta čuli
ovu rečenicu? Bezbroj. A koliko vas se zapitalo šta ona znači, za koga je ona napisana?
To je tačno da rad stvara kapital. Ali kome? Kapitalisti, razume se, ne radniku običnom.
A čemu služi onda izreka da je rad važniji od kapitala? Dakako je važniji, jer da nema
tuđeg znoja, ne bi bilo ni kapitala.

Pa jedan kapitalista, da ne kažem kapitalac, ne bi
imao ono što najviše voli i ne bi mogao da radi ono što najviše voli da radi – da uživa. U
našim udžbenicima nećemo naići na kapitalizam slovima, njega moramo pronaći među
redovima. I tek kada pročitamo šta piše između redova, tek tada ćemo biti sposobni da
razumemo šta se od nas očekuje da naučimo napamet, i da naučeno ponovimo. Sada
se mnogi pitaju, zašto su naši udžbenici nejasno napisani? Zašto nekad i nakon deset
čitanja ponovo ne možemo ukapirati svrhu? Zašto ne možemo ni naše profesore
razumeti? Pa moramo plaćati privatne časove, kao da smo malo platili. Odgovor je
kapitalizam. Ponovo kapitalizam. On je svuda, od njega ne možemo pobeći. Pa zašto
mi studiramo? Da bismo jednog dala pripadali manjini zvanoj kapitalisti. A da bismo bili
tamo, moramo poznavati ekonomksu nauku. Ako ne razumemo, to znači da nismo
spremni i ne trebamo kriviti ni profesore, ni pisce zbog našeg nerazumevanja.

Kada bi bili razumljivi za sve, onda bi svi imali mogućnost da uđu u luksuzno društvo kapitalista, a kapitalizam bi izgubio svoj status najboljeg društvenog poretka. Naši udžbenici su napisani za kapitaliste. Naši profesori govore jezikom kapitalista. A mi, mi smo tu da ih
slušamo, da čitamo između redova, da pitamo šta nam nije jasno i tek kada savladamo
ekonomsku nauku, onako detaljno i duboko, možemo se nadati da ćemo jednog dana i
mi reći da je kapitalizam najbolje društveno uređenje. U to ime, napravićemo mali
muzički brejk, uz Abinu pesmu ,, Money, money, money “.

Zna da ga večeras slušaju mnogi studenti, zna da očekuju da čuju prepričane lekcije,
sažvakane, spremno servirane na tacni koju će izneti pred profesora. I zna da ih je
razočarao, ali želeo je da im da malo drugačiju lekciju, iako bi studenti slušaoci mnogo
više voleli da im učini medveđu uslugu. Želeo je da shvate da moraju gledati dugoročno,
da karijeru buduću grade svojim, ličnim znanjem. Pa on nije položio ispit, a mnoge je
uspešno spremio za polaganje istog.

Razume materiju, istu objašnjava i drugima, a
indeks prazan. Nije dovoljno želeti i znati kako ući u svet kapitalista i postati finansijski
mogul. On mora savladati veoma jednostavno i vrlo bitno pravilo, a to je da kapitalisti
rano ustaju, bez obzira kada legnu.

Lina Milićević

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Gledište

Gledište

Gledište je kulturni portal, mesto gde se promoviše pisana reč i podstiče kreativno razmišljanje.

Ostavite komentar