KO TI JE DAO ZA PRAVO

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Ko ti je dao za pravo da me ubediš da je ovo u redu? Da je u redu kad nisam u redu. Da je sasvim u redu kad se osećam bolesno, zdrava. Kad strahujem da se ne razbolim, jer nema ko da me leči.

Ko ti je dao za pravo da nema ko da me leči? Da nemam gde da odem i koga da pitam. Jer onaj koga pitam ne zna, a pravi se da zna. A onaj ko zna, njega ne zanima jer je umoran od onog ko ne zna, a pravi se da zna. Dok je onaj ko zna i koga zanima nedostupan, jer ti ne daje za pravo da ga podređuješ onom ko ne zna. Ko ti je dao za pravo da me prepustiš onom koji ne zna i onom koga ne zanima, a da oteraš onog koji zna i koga zanima, samo jer ti je rekao da nemaš pravo?

Ko ti je dozvolio da me ubediš da mi je malo dovoljno, a dovoljno nemoguće? A ako hoću dovoljno, imam nedovoljno vremena da uživam u tom dovoljnom.

Ko ti je dao za pravo da mi kažeš da mogu mnogo, ako radim nešto malo, po tvom. I zar ti niko nikad nije rekao da je malo po tvom, previše po mom? I da ću pre birati nedovoljno, ali po svom, umesto mnogo, za malo po tvom.

Ko ti je dao za pravo da mi prebacuješ što sam nezadovoljna, umesto zahvalna? Možda onaj koji ti je rekao da treba tebi da budem zahvalna za ovo što sam. Zar ti niko nikad nije rekao da bih postigla mnogo više da nije bilo tebe. Da bih otišla dalje napred, da me ti ne vučeš nazad. Znam, ne možemo ti i ja stajati u istom redu. Drugačije su nam vrednosti. Zato, dok si ti napred, ja ću ostati nazad, ili ću otići sa strane. Ali neću nikad biti po strani, dok si ti napred. I neću zatvoriti usta, jer ti to tražiš. Pa nisi mi ti dao glas, a nisam ni ja tebi dala svoj glas. Nisi me ti naučio reč, pa mi je ne možeš ti ni oduzeti.

Ali treba da znaš, nisam sujetna. I ostavila bih ja sve ovo po strani… samo da hoćeš ti da pustiš onog koji zna, da nauči onog koji ne zna, a pravi se da zna. Spustila bih ja glavu, da hoćeš ti potvrdno da klimneš onom koji zna, i da pokažeš onom koji ne zna, da nije dovoljno samo potvrdno da klima. Zatvorila bih sama oči tada, pa ne bi morao nasilno da mi navlačiš ovaj glupi povez. Zatvorila bih i usta, ako bih čula da si pustio onog koji zna, da nešto kaže.

Ostavila bih ja sve po strani, ako bi ti pristao da se prekvalifikuješ iz umišljenog u realno zanimanje. Čak bih i stranu po strani ostavila, ako bi ti prihvatio da nisi pastir.

Zahvalno i zadovoljno bih ti dala za pravo, samo kada bi konačno shvatio da ja ne blejim, nego pričam. Ako bi malo ostavio pastirsku frulu, čuo bi i sam da ne blejim, nego pričam.

Ovako, ili će mene oterati buka tvoje frule, ili tebe buka mog blejanja.

Nataša Grbović

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Gledište

Gledište

Gledište je kulturni portal, mesto gde se promoviše pisana reč i podstiče kreativno razmišljanje.

Ostavite komentar