PEDRO ALMODOVAR

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Kompleksne priče, melodrame, satire, pop kultura, burne emocije, dekor, boje, lični identitet… sve to povezuje filmove ovog ostvarenog reditelja koji predstavlja najistaknutiju figuru evropskog filma.

Režirao 43 filma, od Šta sam uradila da zaslužim ovo?, Matador, Žene na ivici nervnog sloma, Kika, Veži me, Sve o mojoj majci, Loše vaspitanje, Slomljeni zagrljaji, Koža u kojoj živim do Bol i slava – film koji je imao premijeru prošle godine, juče je proslavio svoj 71 rođendan.

”Film je postao moj život. Ne mislim na paralelni svet, mislim na život. Ponekada imam utisak da je svakodnevna realnost tu da bi mi obezbedila materijal za sledeći film. ”

Našao je uzor u filmovima reditelja: Bili Vajlder, Alfred Hičkok, Luis Bunjuel, Blejk Edvards, Federiko Felini.

Njegovi filmovi dele se na pet faza stvaralaštva:

1.Eksperimentalna faza – ,,Pepi, Luci, Bom i mnogo drugih devojaka”, ,,Lavirint strast”…

2.Faza pod uticajem Federika Felinija – ,,U tami”, ,,Šta sam uradila da zaslužim ovo”, ,,Bol i slava”.

3.Faza pod uticajem učitelja- ,,Matador”, ,,Zakon želje”, ,,Žene na rubu nervnog sloma”, ,,Veži me”, ,,Visoke potpetice”.

4.Autobiografska faza – ,,Sve o mojoj majci”, ,,Povratak”.

5.Noir faza – ,,Loše obrazovanje”, ,,Polomljeni zagrljaji”.

Njegov rani dugometražni film  Pepi, Luci, Bom snimljen je na 16-milimetarskoj  filmskoj traci sa veoma malim budžetom, sam film predstavlja primer ,,Madridskog pokreta” koji je predstavljao jedan vid slobode nakon smrti diktatora Frančeska Franka 1975.godine.

Crna komedija rađena po uticaju američkog reditelja Džona Votersa koji predstavlja tek početak razvoja Almodovarovog stila – kemp i kič koji će postati prepoznatljivi stil ovog španskog reditelja.

Mračne navike (1983), njegov prvi film koji je napokon imao iza sebe pravog producenta i producentsku kuću za razliku od ostalih filmova pre ovog, ova crna komedija predstavlja kritiku Katoličke crkve, puno bizarnih likova…

Šta sam uradila da zaslužim ovo? (1984), priča o disfunkcionalnoj porodici u Madridu, radnja smeštena u stambenim blokovima Madrida gde je u centru priče domačica koja živi u jeftinom stanu sa mužem i dva sina. Njegov prvi film koji je imao premijeru u Americi. Iako spada u komediju film se bavi mnogo kompleksnijim temama – potraga za ženskoj solidarnosti.

Žene na ivici nervnog sloma (1988)

Ovaj film ga izdvaja i karakteriše kao ”ženskog režisera”, donosi mu ogromnu zaradu, mnogobrojne nominacije i nagrade (Amerika, Velika Britanija) i međunarodno priznanje i ugled. Ovim filmom je dobio prvu nominaciju za Oskara za strani film, prikazuje tipičnu ženu koja ima sreće u svemu sem u ljubavi.

Veži me (1989)

Zbog tematike kojom se bavi film je dosta kritikovan, mračna romantična komedija gde se pozabavio temom Stokholmskog sindroma.

”Veži me je u suštini ljubavna priča ili bolje rečeno priča o tome kako neko pokušava da konstruiše ljubavnu priču na isti način na koji bi neko studirao za diplomu: sa trudom, moći i upornosti… Kada nemate ništa, kao moj glavni junak, morate sve da forsirate. Uključujući i ljubav. Riki ima samo (kako kažu flamenko pevači) noć, dan i vitalnost životinje.”

Godine 1990. prikazan je u konkurenciji festivala u Berlinu te godinu dana kasnije nominovana za najprestižniju špansku filmsku nagradu Goya u petnaest kategorija, uključujući za najbolji film, reditelja, glavnu mušku ulogu, glavnu žensku ulogu, francuska filmska nagrada Cesar u kategoriji najboljeg stranog filma.

Živo meso (1997)

Melodrama o momku koji nakon izlaska iz zatvora želi da se osveti ženi koju je nekada jako želeo.

Malo ozbiljniji film Almodovara koji je baziran na knjigama Rut Rendel.

1999. godine film je nominovan za Evropsku nagradu u kategorijama najboljeg evropskog filma i glumca (Havier Bardem) te je iste godine nominovan za nagradu BAFTA  u kategoriji najboljeg filma sa neengleskog govornog područja.

Sve o mojoj majci (1999)

Španska drama koja mu  je donela Oskara za strani film, osvojio Zlatni globus i BAFTA-u, film je prošao odlično kod kritičara.

”Niko drugi ne radi filmove poput ovog španskog reditelja. Drugim rečima, likovi mogu biti kandidati za ispovest i tuču na Jerry Springer show ali ovde su iznimno simpatični. Niti jedna radnja u filmu nije predstavljena kao prljava ili sramotna.Prezentacija je sjajna, svetlucava i zavodljiva poput stranica modnog časopisa… ton filma Sve o mojoj majci emotivno je izravan i otvoren kao u sapunicama, ali je potpuno iskren.”

Bob Grejam, San Francisco Chronicle

”Ne znate kako se postaviti dok gledate ovaj film. Treba li ga shvatiti ozbiljno, kao što to čine likovi, ili gledati žarke boje, sjajnu dekoraciju ili veselu posvetu Tenesi Vilijamsu ili filmu Sve o Evi… ili ga posmatrati kao parodiju? U Almodovarovim ranijim filmovima ponekad se činilo da manipulira likovima u svrhu vežbe.Ovde je radnja izvrnuta naopačke zbog snažne potrebe za korišćenjem slučajnosti, iznenađenja i melodrame. Međutim, likovi su stvarni i imaju težinu, kao da  im se Almodovar smilovao jer je konačno uvideo da, iako njihove patnje izgledaju smešno, oni su dovoljno stvarni da budu povređeni.”

Rođer Ebert

Almodovar uvek radi sa istim glumcima – Antonio Banderas, Penelope Cruz, Carmen Maura, Viktorija Abril. Penelope Cruz je takođe i jedna o njemu najbliskijih osoba – za njega je ona savremenija verzija Sofije Loren.

”Prestar sam da bih sada menjao kulturu i jezik na kome stvaram. Ali, ako ikada budem snimio film na engleskom, to će biti samo zato da pozovem neke od onih čarobnih gumica.”

Bol i slava (2019)

Film premijerno izašao 2019 godine, već je postao španski kandidat za Oskara, kombinacija svih elemenata koji su učinili da on postane tako uspešan i prepoznatljiv.

Bol, slava, prolaznost života…

Film spada u autobiografsku fazu stvaralaštva Almodovara, radnja prati proslavljenog reditelja Salvadora Maloa koji se u poznim godinama muči sa migrenom i životu sa lekovima, jedan od najličnijih ostvarenja Almodovara iako nije autobiografija.

”Moj život je besmislen kada ne stvaram filmove.”

Salvador Mallo (Antonio Banderas), Bol i slava

Ljubica Babić

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Gledište

Gledište

Gledište je kulturni portal, mesto gde se promoviše pisana reč i podstiče kreativno razmišljanje.

Ostavite komentar