„Lišće prekriva Lisabon” – 40 godina od albuma „Električnog orgazma”

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

„Ja krenem da sviram na gitari akorde, i onda kao da mi reči same dolaze, kroz neki filter kreacije, bez predumišljaja, kao da reči prepisujem iz vazduha” – kaže frontmen grupe Srđan Gojković Gile.

Prvi dan međunarodne muzičke konferencije i festivala „Kontakt 2022” u Beogradu, obeležen je juče tribinom „Lišće prekriva Lisabon – 40 godina od ploče Električnog orgazma”.

Susret je održan upravo povodom velikog jubileja – četiri decenije od čuvenog albuma „Lišće prekriva Lisabon” rok benda „Električni orgazam”, koji postoji već 42 godine, osnovanog 13. januara 1980. u kafani „Mornar” u Beogradu nakon koncerta makedonske grupe „Leb i sol”.

Obeležili su 40. rođendan krajem decembra 2021. veoma uspešnim koncertom u velikoj sali Kombank dvorane.

Učesnici razgovora su bili članovi antologijskog benda – Srđan Gojković Gile, Ljubomir Đukić Đule, Ljubomir Jovanović Jovec, Jovan B. Jovanović – Grof, kao i Toni Jurij iz Slovenije, Zorica Kojić, dok je moderator bio Dragan Ambrozić, prenosi Tanjug.

Lider Srđan Gojković Gile je na tom albumu bio vokal i gitara, Grof – bas gitara, Jovec – gitara, pokojni Goran Čavajda Čavke – bubnjar, i Ljubomir Đukić Ljuba – klavijature i vokal.

Moderator Ambrozić je ocenio da je ovaj album bio najviši umetnički izraz antologijskog rok benda, a da su pre toga objavili svoju prvu ploču, onda čuveni „Paket aranžman”, kao i uživo ploču sa koncerta u Varšavi (Poljska).

„Bili smo tada veoma dobro usviran bend, upravo zbog te turneje u Poljskoj. Većinu smo svirali nove pesme tada, jer sam smatrao da Poljaci ne poznaju naše pesme sa prvog albuma, tako da možemo svirati i najnovije. Imali smo dva koncerta u Varšavi, to su zapravo dva manja nastupa od po 40 minuta”, otkrio je pevač, gitarista i lider benda Gile i napomenuo da će izdavačka kuća „Croatia Records” objaviti taj lajv album kao „deluks vinil”.

Ista kuća planira i reizdanje albuma veoma poetičnog naslova „Lišće prekriva Lisabon” objavljen 1982. godine za diskografsku kuću „Jugoton” i predstavlja drugi studijski materijal beogradskog rok sastava, podeljen na A i B stranu.

Tako su na A strani devet numera: „Pođimo”, „Alabama”, „Žuto”, „Sam”, „Glave”, „Devojke”, „Afrika”, „Podstanar” i „Leptir”.

Na pesmama „Alabama” i „Leptir” trubu je svirao Pero Ugrin.

B stranu čini još osam pesama: „Bomba”, „Nezgodno”, „Razgovori”, „Ona”, „Znam”, „Četvoro”, „Odelo” i „Dokolica”.

(foto A. Vasiljević)

Srđan Gojković je podsetio da su tada promenili ritam sekciju, došao im je Grof, a Čavke otišao u vojsku nakon snimanja „Paket aranžmana”, ali se posle vratio.

Grof se prisetio tog vremena da je već ranije poznavao članove benda kao što je Gile ili upravo Čavke koji ga je i preporučio da im se pridruži.

On je naveo da im je u tom vremenu uzor bio Dejvid Bouvi, jedini koji se zapravo nikada nije menjao, ostajao isti svom stilu žanra glam rok muzike.

Opet, u to vreme 1982. godine, svi su primetili, došlo je do zamiranja Novog talasa, tako da je njihov album bio nešto drugačije, dobio je odlične kritike u štampi, ali nije bio prihvaćen od strane publike.

„Album nam se desio u veoma čudnom trenutku, tada su bili bendovi, upravo „Idoli”, „Film”, „Prljavo kazalište”, gde dominira više pop muzika, a Novi talas nije aktuelan. Mi smo se bavili umetničkom muzikom, ne komercijalnim aspektom i nije nam bilo važno koliko ćemo ploča prodati”, objasnio je frontmen Gile.

„Bio je to naš prvi konceptualni album. Kao što su imali „Bitlsi” svoj album „Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band”, koji je delovao kao neka pozorišna predstava. Tako smo i mi snimali tih 17 pesama ne kao posebne singlove, već se oni posmatraju kao jedna kolekcija, ciklus. Govorili su nam sa više strana da je album jedinstven, da nema nikakve uzore u drugim umetnicima ili albumima”, rekao je Gile.

Ambrozić je istakao da je veoma specifična struktura i koncept albuma, izrazito kratke pesme do dva minuta, što ne postoji nigde u istoriji domaće muzike, u stilu elektrik gotik post panka.

Zorica Kojić smatra da su tekstovi sa tog albuma i drugih izdanja bili duboka filozofija, na visokom nivou umetnosti.

Gile kao autor tekstova je na to rekao da je voleo pravce dadaizam i nadrealizam, dela Franca Kafke, tako da je želeo da takvu umetnost primeni u rokenrolu.

„Teško je objasniti kako nastaju stihovi. Ja krenem da sviram na gitari akorde, i onda kao da mi reči same dolaze, kroz neki filter kreacije, bez predumišljaja, kao da reči prepisujem iz vazduha. Inače smatram da se umetnost sama nekako stvori, a da sam ja samo medij kroz koji se ta muzika emituje”, skromno je ispričao Gile kako mu nastaje nadahnuće.

Na kraju je otkrio i kako je došao na ideju za baš taj neobičan naziv albuma.

„Sasvim slučajno sam sa Čavketom u poseti kod njegove majke jednom prilikom ugledao pisani ljubavni roman autorke Barbare Kartland čiji je malo drugačiji naziv „Lišće pokriva Lisabon” i bio mi je fenomenalan. Izmenio sam malo tu drugu reč i tako smo dobili naziv albuma. Fascinirao me naslov i želeo sam da ga uzmemo”, objasnio je Gile poreklo nastanka tog poetičnog i atraktivnog imena, i naveo da su mu omiljene pesme sa tog albuma – „Leptir”, „Odelo”, „Ona” i „Četvoro”.

Ljubomir Đukić Ljuba se prisetio da su promene u bendu bile od prvog dana kad su snimali taj album, Grof je bio nov i krenuli su u druženje, stvaranje, veoma posvećeni materijalu pred njima.

„Stalno smo imali probe, bili predani jer smo znali da smo na pravom putu. Inspiracija nije bila kod nas nikada problem, svi u grupi su bili jako kreativni. Sa naših tada 21, 22 godine, ideju smo imali u nama samima, mi smo bili ta ideja”, primetio je Đukić.

On je dodao kako su u to vreme stalno boravili u Studentskom kulturnom centru (SKC) u Beogradu.

„Iako su bivali razni problemi u zemlji, mi to nismo primećivali. Bili smo u SKC-u i odande nismo izlazili, samo se zavučemo i ostanemo. Nismo ni znali šta se dešava napolju. Odnosno, znali smo, ali nam to uopšte nije bilo bitno”, napomenuo je klavijaturista i pevač Ljuba.

Kolega gitarista Jovec podsetio je da je ploča „Lišće prekriva Lisabon” tek kasnije vremenom dobila na značaju i ono što su kao bend očekivali, a u početku se to nije ostvarilo.

Drugi album je tada bio ispod vidika, van radara, nije imao prave hitove.

Jovec je istakao koliko su imali sjajne uslove za snimanje, jer im je muzički studio bio na raspolaganju 24 časa dnevno i tako pune tri nedelje dok nisu završili album.

„Naš drugi album je bio prava kulminacija u smislu da je sabrao sva naša druženja i sviranja, kao presek starih i novih članova benda”, zaključio je Jovec.

Beogradski rok bend je snimio 12 studijskih albuma, a osim navedenog „Lišće prekriva Lisabon” (1982), objavili su – „Električni orgazam” (1981), „Les Chansones Populaires” (1983), „Kako bubanj kaže” (1984), „Distorzija” (1986), „Letim, sanjam, dišem” (1988), „Zašto da ne!” (1994), „A um bum” (1999), „Harmonajzer” (2002), „To što vidiš to i jeste” (2010) i „Gde smo sad?” (2018).

Bogat program prvog dana konferencije „Kontakt” obuhvatio je i izložbu Kebrinih digitalnih crteža u pratećem delu konferencije „Kontakt 2022” u Kuli na sceni kompleksa muzičkih klubova u Cetinjskoj 15. Lider alternativne grupe „Obojeni program” – Branislav Babić Kebra predstavio se i kao vizuelni, likovni umetnik na izložbi koja će trajati do 31. marta.

Politika

Foto A. Vasiljević

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Gledište

Gledište je kulturni portal, mesto gde se promoviše pisana reč i podstiče kreativno razmišljanje.

Ostavite komentar