Lažnim moralom na „Zabavnik“!

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Ako bi birali najbolje predstavnike „devete“ i „sedme
umetnosti“, odnosno, najpoznatije reprezente stripa i
novinarstva, na prvom mestu bi se definitivno našli
„Alan Ford“ i „Politikin zabavnik“. Možda već sada
mnogi od vas klimaju glavom na ovu konstataciju, ali
uzevši objektivno, to jeste tako. A zašto je to baš tako?
Verovatno odgovori leže u dve jako jednostavne
činjenice – „Alan Ford“ je doslovce „striponifikacija“
sistema u kome živimo od dolaska komunista na ove
prostore, do dana današnjeg: sve je u lažnom sjaju,
najmanje pobede su velike kao planine, a veliki gubici
su tek minorna stvar, dok su naša snaga i sloga zbirno
samo jedan obični zmaj od papira, kula od karata koju
vazduh iz klima uređaja očas može srušiti. Sa druge
strane, imamo „Politikin zabavnik“, nedeljnik koji u
našoj zemlji izlazi već preko osamdeset godina i iza
čijeg vrlo impozatnog broja izdanja ( preko 3500! ) stoji
nemerljiva količina znanja i širok spektar
zanimljivih tema koje ovaj časopis „pokriva“. Avaj, ove
stvari padaju u vodu zbog dve zaista „strašne“ stvari:
„Zabavnik“ je našao za shodno da objavi jedan
nepristrasan tekst o Dimitriju Ljotiću i takozvanim
„Ljotićevcima“ koji su bili i jesu neizostavna stavka u
izučavanju istorije Srbije tokom Drugog svetskog rata.

I ne samo to: „Zabavnik“ je objavio jedan ozbiljniji strip u
kome je u jednoj sceni prikazana scena samoubistva! Okej.
A šta „Alan Ford“ i „Zabavnik“ imaju zajedničko u svemu
ovome, pitate se? Verovali ili ne: Srbiju? Kako? Udobno
se zavalite i čitajte tekst u nastavku. Ovo otreženje sa
kojim se moramo suočiti je nešto što će vas, možda,
oboriti s nogu!

Danas je Srbija zemlja u kojoj ima toliko dnevnih
novina, nedeljnika i žute štampe! I pored gotovo
milionskog tiraža koje ukupno postižu te novine i
štampa, narod je počeo da naziva te novine malo
drukčije, izokrenuvši imena štampe, pa tako imamo
„Bljuc“ i „Dezinformer“. Prosečnoj osobi bi verovatno
sada sinulo pitanje: “Pa čekaj, zašto narod tako zove
novine, ako one izlaze u ogromnom tiražu?“. I na ovo
pitanje postoji jasan odgovor: narodu je muka od
dezinformacija „DNOvinara“ koji služe samo kao
kuriri jedne te iste propagande od čega prosečni
patriota i intelektualac dobije izvesni nagon za
povraćanjem, pa otud ovo „Bljuc“, što i nije toliko
daleko od istine. Ljudi koji čine okosnicu ovakvog
medijsko – propagandnog sistema u koje smo zapali čine,
nažalost, naši stari, ljudi trećeg doba, koji, verovatno
umorni od raznih previranja, ratova, teških dana,
inflacije i konstantnim „obnavljanjem države“ prestaju
da idu u korak sa realnošću, te su se predali
slatkorečivosti i „mazanju očiju“ od strane onih kojima, realno, ti isti stari i nemoćni ljudi nisu uopšte bitni,
već samo služe kao broj za ponovno i ponovno isisavanje
novca i bogatstva ove zemlje, dok unuci tih ljudi lete
preko i ne vraćaju se više nikad, ostavljajući za sobom
samo tri stvari: mrak, studen i tišinu u onim
prostorijama u kojima su nekad živeli sa svojim
najbližima.

U ovom alanfordovskom sistemu poretka, ljudi
nastavljaju da čitaju šljam i moralni talog novinarskog
zanata. I to ne samo penzioneri! Dozvolite, veliki broj
ljudi koji ne zna za bolje, ili ne žele bolje, biraju
novine na čijim naslovnim stranicama stoje nage
starlete ( iliti, dajte da ih zovemo kako treba: legalne
državne prostitutke ), bombastični i tabloidni
„klikbejt“ naslovi, konstantno ulagivanje vlastima i
napadanje svega i svakoga ko iole misli svojim mozgom,
poturanje lažnih opozicionara po modelu „lubenica
kroz nos“, itd.


Tužno li je naše javno mnjenje, dragi naši čitaoci.
Novinari i dopisnici stranica i medija koje Vi čitate
i preko kojih se Vi informišete su postali danas tanka
nit koja razdvaja zrno od kukolja, te je sloboda
novinarstva više nego potrebna i profesionalnost kao
takva više nego – neophodna!
Sada kada smo razumeli u kom stripu se nalazimo, kada
smo konačno sklopili sliku medijske aparature naše zemlje, da vidimo šta je to toliko „strašno“ „Politikin
zabavnik“ uradio!

Navodno, ovaj nedeljnik promoviše fašizam, tobože,
veličajući Dimitrija Ljotića i njegove pristalice. To
bi možda imalo smisla kada bi redakcija „Politikinog
zabavnika“ govorila u pozitivnom kontekstu o ovoj našoj
istorijskoj ličnosti, ali, optužbe medijskog maga, Dinka
Gruhonjića, čije optužbe i osude izađoše pre godinu
dana na sajtu „Autonomija“, koji ima čistu
prokomunističku sadržinu, moraće za sada da završi u
„korpi za promašene teme“, jer, i pored svih napora
ovog perspektivnog pedesetogodišnjeg gospodina,
njegove optužbe da je „Politikin zabavnik“ zagovornik
fašizma može služiti isključivo kao primer
neprofesionalne ostrašćenosti.

Naime, kako je rekao „Vojvođanski Majl Mur“ pre godinu
dana, „Zabavnik je tako, u godini kada slavi 80 godina
svoga postojanja otišao za još jednu pregradu niže
prema dnu. Jer dno ne postoji, već samo pregrade. Iako je
reč o nedeljniku koji je, kako sam kaže na naslovnoj
stranici, namenjen „za sve od 7 do 107!“, jasno je da je reč
o novinama koje su namenjene pre svega deci. I to bez
obzira na njihove stvarne biološke godine. A ako je
nešto namenjeno deci, onda nema niže, ružnije i
gnusnije manipulacije od manipulacije – decom!“.
Moraćemo da skrenemo pažnju našem cenjenom i čuvenom novinaru da je ovo jedna velika greška, ili još
gore, zabluda u koju on sam veruje, jer „Politikin
zabavnik“ zaista čitaju ljudi svih doba, a ne prevashodno
deca. Idemo jedan korak dalje. „Vojvođanski Majkl Mur“
optužuje Zefirina Grasija da je pro-vučićevski čovek, te
u narednom tekstu maltene predstavlja rukovodstvo
Srbije i njenu profašističku nastrojenost. Još jedno
demantovanje će ovde morati doći na red, jer, da je tako
kao što poštovani gospodin Dinko Gruhonjić tvrdi,
nijedan migrant se ne bi slobodno kretao ovom zemljom.

Samo treba poći od te najjednostavnije činjenice. O
rehabilitaciji naših istorijskih ličnosti možemo
govoriti onda kada se bude poteglo pitanje nepravedno
oduzimane imovine i nepokretnosti, kao i veliki broj
naprasnih ubistava onih koji su samo mislili drukčije
od tadašnjeg režima. Tada, kad se podvuku sve „šarene
laže“ u kojima živimo i danas, sedamdeset i pet godina
od kraja Drugog rata, razgovaraćemo ko su „kvislinzi“
koji ne traba da budu rehabilitovani nikad od strane
naše zemlje, a ko to nije. Vašem dopisniku je zapala za
oko jedna zanimljiva stvar: Dinko Gruhonjić, očigledno
vrlo liberalnih stavova, piše za portal „Autonomija“,
dok je, kao što to možete videti, na sajtu izmenjena
naslovna strana „Zabavnika“, tačnije izdanja koje je
pušteno u prodaju 18.01.2019. godine. Tu je ime
„Politikin zabavnik“ promenjeno u „Jurišnik“, sa
podtekstom „Glorifikuje Ljotićeve fašiste“, dok pri samom dnu obrađene slike piše „Smrt fašizmu sloboda
narodu!“ i „Mlada Vojvodina“. Ne znam da li cenjeni
gospodin Gruhonjić zna, ali su fašizam i antifašizam
kroz istoriju često bili prsti iste ruke, odnosno, jedno
obično sredstvo za podelu naroda, kako bi se njime
lakše manipulisalo. Takođe, Gruhonjić bi trebalo da
zna da nema govora o tome da je „Zabavnik“ neki, da to
nazovemo, „rasadnik“ fašističke ideje među decom, već
da je to jedan od najboljih časopisa na svetu, koji, da ima
veću pomoć i logistiku, bio bi u rangu sa najvećim
novinama i nedeljnicima na svetu. Čisto sumnjamo da je
osamdesetogodišnja istorija ovog nedeljnika spala na to
da glorifikuje fašističke ideje i stavove, pogotovo za
vreme Zefirina Grasija, koji je jedan od najdugovečnijih
urednika ovog časopisa. Još jedna stvar na koju bi
cenjeni Gruhonjić trebalo da obrati pažnju je da je
autonomija Vojvodine zagarantovana, ali da se bilo
kakvo teritorijalno i neteritorijalno odvajanje od
Srbije može kazniti zakonom, kao i lažno klevetanje
jednog časopisa sa svetskim kvalitetom, kakav je
„Politikin zabavnik“.
A šta su urednici „Zabavnika“ uradili povodom ovih
navoda? U suštini, što bi mi mlađi rekli, iskulirali
su ga. Jer, nekada ne moraš da dokazuješ da si moćniji
od drugih. Dovoljno je samo ignorisanje.

Da nastavimo sa daljim pucanjem „iz prazne puške“. Kako
sajt „Glas javnosti“ prenosi, Dragana Boškovski, majka
jednog devetogodišnjaka je jako teško podnela
ilustraciju na jednoj stranici, gde je jedan od likova iz
stripa, tačnije, žena, izvršila samoubistvo iz očevog
pištolja. U pitanju je strip „Dilan Dog“, jedan od
najčitanijih stripova na ovim prostorima, čiji
ljubitelji posebno cene brutalnost scena, dramu i
adrenalin koji krase ovaj strip. Prigodno bi bilo
napomenuti i da je ovo jedan od stripova sa ozbiljnijom
radnjom, pa otuda i malo mučnije scene na kraju stripa.
Glavni i odgovorni urednik „Politikinog zabavnika“,
Zefirino Grasi ( redakcija je ovog gospodina
preimenovala u Zeferino, toliko o profesionalizmu )
kaže da nema problema, jer je nedeljnik namenjen
starijoj deci, iako piše da je za sve „od 7 do 107“, te da
Dilan Dog više neće biti u stripu, ali da strip kao
takav ne bi imao smisla, jer je scena samoubistva bila
na kraju, te nisu hteli da menjaju sadržinu ovog stripa.
Zaista bi bilo predugo navoditi spisak ljudi koji su se
oglasili povodom ovog „strašnog i monstruoznog“ čina
našeg najpoznatijeg nedeljnika. Oglasili su se mnogi, pa
i dečji psiholog, te Prvo javno tužilaštvo. Ono što
treba javnost da zna jeste da ovo nema apsolutno nikakvog
uticaja na omladinu koja nam je „razvaljena“ raznim
„Farmama“, „Parovima“, „Zadrugama“ i drugim rijaliti
programima koje krase naše kanale.

Poštovani roditelji, savesni i nesaveseni, Vašu decu
danas neretko vaspitavaju baš ove „rijaliti zvezde“, gde
se uživo, naočigled miliona i miliona dokonih ljudi
odigravaju scene seksa bez ikakve cenzure. Ako već
želite da pustite decu da uče anatomiju, ili način
biološkog postanka na ovoj planeti, učinite to tako što
ćete se VI pozabaviti svojim detetom. Kriviti
„Politikin zabavnik“ je nešto što bi trebalo da se
tretira kao teška kleveta, jer su generacije i generacije
maldih intelektualaca, među kojima, bar veruje on sam,
spada i Vaš dopisnik portala „Gledište“. Zdrav razum i
sloboda mišljenja su postali poslednji bastioni
ljudskosti u ovom alanfordovskom neoliberalnom
sistemu u koji smo uvučeni protiv svoje volje, kao da
nemamo ni grama pameti, ni mrve saosećanja, ni trunke
razuma i časti. Mnoga deca, među kojima, možda, spada i
Vaše dete, padaju pod uticaj raznih Jutjub zvezda, gde se
neki, recimo, hvale svojim odlascima u bordele i žive
na vrlo visokoj nozi zahvaljujući tome što je Vaše dete
„prodrmano“ hormonima, a njegovi/njeni roditelji se ne
bave njime/njome dovoljno. Ono što je teško reći, ali je
istinito, mnoga deca, među kojima je možda i Vaše dete,
danas koriste ne samo alkohol, cigarete i kanabis, već i
takozvane eksere, „spid“ i mnoge druge droge. Rano
stupaju u seksualne odnose, ne znajući ništa o tome. Oni
samo imitiraju ono što gledaju, što čuju i što vide u
svetu oko sebe, u svetu gde vas NEMA. Bar ne dovoljno.

Zato, prekinite da blatite druge i da na „Zabavniku“
slične svaljujete krivicu za svoju neodgovornost, već se
posvetite sebi i svojoj deci. Mnogi bi dali sve da mogu
da imaju decu, a vi njihov život puštate u ambis.
Učinite to, a sledeći korak bi trebalo biti
normalizovanje ovog sveta u kome mi živimo, bez
dvostrukih aršina i bez lažnog morala, iz koga mnogi
od vas pucaju.
I za kraj, tri konstatacije: ovaj tekst ne sme i ne treba da
bude posmatran kao podrška Dimitriju Ljotiću i
njegovom odredu, ma kakav on bio. „Politikin zabavnik“
je dao jednu širu, ali realnu i objektivnu sliku o ovom
čoveku, koji je jednostavno bio protiv nadolazeće
vlasti, koja će, kako će se ispostaviti posle pedeset
godina, biti nametnuta od strane spoljnog faktora. Druga
konstatacija se odnosi na gospodina Gruhonjića koji je,
očigledno, komunističkog stava. Njegov tekst se može bar
delimično smatrati za politički, te su uvrede i klevete
na račun gospodina Grasija i „Zabavnika“ vrlo štetne i
vrlo opasne, te ih kao takve treba uzeti sa ogromnom
dozom rezerve, ili još bolje, ignorisati ih, kao i
„Dezinformer“ i „Bljuc“.


Treća stavka: „Zabavnik“ postoji sada već preko
osamdeset godina. Mnogi od nas su stekli ogromno
neformalno obrazovanje kroz ovaj nedeljnik, a tako će
ostati još dugo, dugo. Sve klevete, laži i „pucanje iz praznih pušaka“ onih koji su dezinformisani,
dezorijentisani i bez neke jače moralne težine samo
daju jasniju sliku onog šta smo danas i šta treba pod
hitno da menjamo.
Kako je „Zabavnik“ za sve one od 7 do 107, tako i neka ovaj
tekst bude za sve od 7 do 107, da menjamo sve starosne
grupacije naše lepe Srbije… inače, verovali ili ne(!),
crno nam se piše.

Do sledećeg susreta,
ljubi vas Džoni!

Nikola Tripković

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Gledište

Gledište

Gledište je kulturni portal, mesto gde se promoviše pisana reč i podstiče kreativno razmišljanje.

Ostavite komentar