Kopita

Pričaš li me?

Ja sam magla.

Dolazim ti i dolaziš mi.

Ti si kap rose izljubljena.

Ti izlaziš iz moje sreće.

Iz igre nad Himalajima,

Kad sletim preko Sredozemnog mora,

U Malagu.

Ne držim te.

Nosim te kako mi tišine Jupitera kažu.

Bog mi te dao,

Da nosim te.

Kako mi šumovi svemira kucnu.

Pulsiranjem.

Ni ne čekam zore da svanu,

One su otkrile ljubav.

A šta ja da otkrijem u pogledu pilota?

U pogledu kasirke?

U pogledu bankara, slikara ili državnika?

Belu postelju tvojih zatvorenih očiju,

Na koje se spustim i kada sam ti misao.

Belu postelju tvojih osunčanih misli,

Zlatnog dana kad ne diram te jagodicama.

Dodiruješ me golubovima.

Vodu što ljubi mi kožu

 Kad imam na zemlji telo,

Volim.

Znam-ti si.

I sednem na oblak beo, vreo.

Smejem ti se,

Pevaš mi iz Filadelfije,

Hiljade konja trči, A ljube me kopita

Marijana Kerleta