Knjiga o Danilu Kišu objavljena na italijanskom

„Možda postoji veći pisac, ali na svetu većeg stiliste od Kiša nema”, zapisala je Suzan Zontag o estetičkim dometima Kišove proze.

Na današnji dan, 22. februara 1935, u Subotici, na granici dvaju svetova – srednjeevropskog i balkanskog – rođen je Danilo Kiš, reprezentativni predstavnik moderne srpske i svetske proze. Tim povodom u izlozima rimskih knjižara pojavio se italijanski prevod monografije Milivoja Pavlovića „Venac od trnja za Danila Kiša”. Izdavač je kuća „Oltre il mare”, a prevodilac dr Mila Mihajlović, Zrenjaninka koja je pre tri decenije u Rimu završila Muzičku akademiju i potom ostala da radi u jugoslovenskoj i srpskoj redakciji RAI. U međuvremenu je doktorirala i objavila niz knjiga o srpsko-italijanskim vezama. Pored ostalog, premijerno je publikovala ranije nepoznatu građu o doprinosu italijanske vojske prebacivanju ostataka srpske vojske iz albanskih močvara (1915) ka Krfu i drugim lukama. Pre nekoliko dana, na Sretenje, dr Mila Mihajlović primila je iz ruku predsednika Vučića odlikovanje za svoj naučni i prevodilački rad.

„Kiš je dobro poznat italijanskim čitaocima, pošto su sve njegove važnije prozne knjige odavno prevedene. Kiš je imao sreće sa svojom posmrtnom slavom na Apeninima, ali će ljubitelji sada iz širokog biografskog zahvata lakše moći da spoje etape Kišovog gorkog iskustva s koncepcijom njegovog dela”, kaže za „Politiku” Milivoje Pavlović, i dodaje: „Kiš je visoko uzdignuta zastava srpske kulture: vidi se izdaleka i prikazuje nas kao narod s kulturom, a ne samo s istorijom”.

Milivoje Pavlović (Foto privatna arhiva)

Pavlović je, kao mladi novinar, pre tačno pola veka, za „Nin” – koji je tada uzlazio u okviru „Politikine” kuće – intervjuisao Kiša kao autora romana godine („Peščanik”).

„Kišu se taj intervju dopao, pa ga je uvrstio u svoju knjigu eseja. Kasnije se druženje nastavilo susretima i razgovorima u Dubrovniku, Parizu, Budimpešti i drugde. Jula 1989, već teško bolestan, Kiš je došao u Beograd da se pozdravi s prijateljima. Umro je 15. oktobra te godine. Na izričit pisani zahtev, koji donosi Pavlovićeva knjiga, Kiš je sahranjen po pravoslavnom obredu, ne bez gunđanja čaršije. Time je, pored ostalog, Kiš hteo da izrazi zahvalnost majci, koja ga je, videvši šta se sprema Jevrejima, godine 1942, uoči januarskih dana kad su stotine Srba, Jevreja i Roma gurani pod led, krstila u novosadskoj pravoslavnoj crkvi. To mu je spaslo život, dok je Kišov otac Eduard skončao u Aušvicu.

Kišovi posmrtni ostaci počivaju u Aleji zaslužnih građana u Beogradu.

„Ako na ikoga, na Kiša bi se mogle primeniti reči onog slavnog Rimljanina: prah mu je ovde, u Beogradu, a slava mu je posvuda”, dodaje Pavlović.

Srpsko izdanje „Venca od trnja” dobilo je nagradu za izdavački poduhvat na Sajmu knjiga i doživelo je tri izdanja (u pripremi je četvrto). Knjiga je pre italijanskog prevedena na još dva jezika i imala uspešne promocije u Budimpešti, Parizu i u Francuskom kulturnom centru u Beogradu. Urednik srpskog izdanja je Petar Arbutina, a dizajner italijanskog izdanja je Miloš Majstorović.

Kiš je počeo i završio kao pesnik

Prva stvar objavljena pod Kišovim imenom bila je (1953) žal za prerano umrlom majkom. U međuvremenu je Kiš stalno pisao i stihove; govorio je da je sasvim zadovoljan kvalitetom svojih pet–šest pesama.

Poslednji rad objavljen za Kišova života bila je takođe pesma – „Na vest o smrti M. T.”, posvećena Miri Trailović, s kojom je sarađivao kao dramaturg Ateljea 212 i saradnik Bitefa. Ta pesma objavljena je avgusta 1989. u Kulturnom dodatku „Politike”. Zajedno s nekim drugim poetskim zapisima, prevedena je u okviru italijanskog izdanja „Venca od trnja”. Zahvaljujući podvigu dr Mile Mihajlović, sada se i ovi, ranije marginalizovani prilozi mogu čitati na italijanskom.

Pavlović je ovo izdanje delimično prilagodio italijanskom probirljivom čitateljstvu donoseći relevantne podatke o sjajnoj recepciji Kišovih knjiga u Italiji. Posebno mesto daje se poznatom piscu i kritičaru Klaudiju Magrisu, koji je možda najbolje razumeo zašto je Kiš smatrao da su dve najopasnije pošasti 20. veka fašizam i staljinizam, te da on mora o njima da svedoči pošto su ga duboko okrznule.

Politika