IZMAGLICA

Hteo sam da te ukradem iz sna
Tako čistu
Tako živu
Tako nežnu
Kao pesmu
Čije reči ne mogoh da se setim
Nađi me
Opet
Pred jutro
Kad mešaju se java i san
Mene su odveli
Oni što čuvaju sva blaga mašte
Ne, nisam jedini
Tamnice su pune onih što snivaju
Dok su me vodili ponavljao sam stihove
Nove ću skrojiti sam
Jer radnja se iznova ponavlja
Ništa novo ne navire
A upamćene reči odzvanjaju
Kao poruka jednog utamničenog
Da najbolje su stvari smislili
Oni što nisu želeli da se probude