GORAN MARKOVIĆ – LIK I DELO

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

U utorak (19.02) u Krokodilovom Centru za savremenu književnost, svoje stvaralaštvo je predstavio naš proslavljeni režiser i pisac – Goran Marković.

Ovaj vid prezentovanja umetnika iz raznih sfera, predstavlja ustaljenu praksu i kurs koji je zauzet od strane ljudi iz Krokodila od trena kada je ovaj centar otvoren u septembru prošle godine.

Tematske celine koje su zastupljene pored ove (LIK I DELO) su još i : “Zadovoljstvo u tekstu”, “Hate Poetry” (javno čitanje pretećih komentara koje su gosti koji se obraćaju dobijali sa raznih strana), “Skandinavska ćaskaonica” (predstavljanje skandinavske kulture), “Gigantomahija” (debate u tri runde na zadatu temu).

Pored ovoga, organizatori se trude da nastave zapravo sve ono što rade tokom trajanja regionalnog književnog festivala, a to je promocija kulture na zabavan i nekonvencionalan, uštogljeni način. Dakle pod tim imamo, sofa intervjue sa piscima koji promovišu svoje knjige, debatuje se na razne teme, ne zapostavljaju se ni dizajneri, slikari, gledaju se filmovi a u planu je još dosta toga.

Preporuka za sve je da posete ovo mesto (Karađorđeva 43, Beograd) gde važe pravila da se u tom prostoru ne puši, dozvoljen je dolazak sa kućnim ljubimcima, preporučljivo je da dolaze bračni parovi sa malom decom kako bi se od malih nogu zarazili pravom kulturom a ne onom koja nam se neumorno servira putem raznih vrištećih kanala javnog opštenja. Pored kulturnog sadržaja tu možete da svratite i opustite se uz kafu, neki alkoholni ili voćni napitak, ili pak da naručite nešto slano za jelo a možda i neki dezert. Radno vreme Centra je od ponedeljka do subote od 10 – 22h, nedeljom od 16 – 22h.

A sad ono sa početka. Goran je pozvan od strane Vladimira Arsenijevića kao organizatora, da se u okviru pomenute tematske celine (LIK I DELO)  obrati prisutnima i da na samo njemu svojstven način prikaže svoje stvaralaštvo ali i otkrije možda neke manje poznate detalje iz njegovog ličnog života.

Mogli smo da saznamo kakav je bio u najmlađoj dobi, kako se školovao, kako je zaplovio u svet filma i kako je zapravo tekla njegova karijera kao režisera/pisca.

Jedan od interesantnijih delova obraćanja bio je kada nam je predstavljao svoju novu knjigu, objasnio nam je, kako je zapravo postao i pisac iako to nikada nije ni želeo.

“Ja sam se celog života strašno plašio literature, plašio se da u moj film ne uđe nešto što je literarno. Uvek sam se bojao da ne budem dosadan, deskriptivan, a onda je na red došla knjiga koju sam napisao (roman „Beogradski trio“ prim.aut.). U tom romanu se ne vidi ni jedna reč autora. Moja životna ambicija je bila da ne postanem pisac, pa ni u ovoj knjizi nisam želeo da se pojavim u ulozi pisca. To datira od perioda kada sam zaplovio u filmske vode, u filmu je najbolje kada se autori „ne vide“, najbolje režije su one koje ne primećujete da postoje u filmu. Najbolja muzika je ona za koju i ne znate da se pojavila u filmu. Iako to nisam želeo, ja sam se celog života bavio pisanjem, moji scenariji za filmove su imali veliki broj verzija. U vreme kada su nastajale te stranice nije bilo kompjutera, pa sam pisao na pisaćoj mašini, na način da ubacim 6 papira i 5 indiga, i kucao sam i kucao do  besvesti, hiljade stranica, moji pojedini scenariji su imali i do 12 verzija od po 100 i nešto strana. To nije bila literatura ni približno, naprotiv to je trebalo da predstavlja izbegavanje literature, ali ja sam sedeo i pisao, i sedeći i pišući sam zapravo  ušao u pisanje.”

Nakon toga nas je upoznao sa svojim studentskim danima u Češkoj gde je studirao dramske umetnosti, potom o prvim filmovima koje je samostalno režirao. Gledali smo kadrove iz filmova “Bez naziva”, slike sa snimanja “Sabirnog centra” i filma “Turneja”, ali i iz pozorišta gde je isto radio kao reditelj.

Njegov govor je bio veoma inspirativan, imali smo i više pitanja iz publike a pred sam kraj je poentirao i stavio tačku na ovo druženje sledećom porukom, koja se najviše odnosila na trenutno stanje kod nas u društvu i o uslovima koji ovde vladaju.

“Živimo u jednom strašnom vremenu, živimo u paklenom vremenu. To ćete najbolje shvatiti kada odete negde preko, i to ne zato što tamo ljudi imaju nešto da kupe, ili lepo izgledaju, nego kako staloženo žive. Kako harmonično prolaze njihovi dani. Odjednom stičete utisak da život ipak možete živeti kako valja. Nije to velika stvar, ne treba čovek ništa naročito da ima, treba da imaš samo mir, da mladi ljudi imaju mogućnost nešto da rade, da zasnuju porodicu, da se raduju nečemu, da ovi stariji imaju neku prošlost koje će se sećati. Zapravo, bitno je da ne bude ove histerije i stravične napetosti koja se sve više pojačava. Ova strašna vremena su pak za umetnike vrlo inspirativna, i oni su u neku ruku ratni dobitnici, time što koriste te strahote za teme dela. Ali ne treba smetnuti s uma, da, ili ćemo živeti kako treba ili nas neće biti.”

Ovo druženje predstavlja sjajnu uvertiru za promociju njegovog romana “Beogradski trio” koja će se održati u ponedeljak 25.02 u Velikoj sali SKC-a sa početkom u 18h. O knjizi će pored Gorana, govoriti i Milan Vlajčić – književni kritičar, Dejan Mihailović – urednik i Tihomir Stanić – glumac.

*Uz tekst prilažem i tonski zapis celog obraćanja, koji je sačinjen i objavljen uz saglasnost govornika i organizatora događaja

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Avatar

Marko Baljkas

Marko je rođen u Šibeniku 1990. godine. Urednik je i autor ovog portala, a pisanje mu predstavlja najdraži poziv. Veliki je zaljubljenik u kulturu i voli da bude okružen onima koji neguju slične vrednosti, teži da se nađe u centru zbivanja i da doživljeno prenese dalje. Živi i radi u Beogradu.

Ostavite komentar