ALEKSANDAR PERIŠIĆ ZA „GLEDIŠTE” : „Živimo u vremenu, u kom jedna pogrešna reč, može da ti uništi život !”

Za kraj meseca oktobra, pod okrilje „Gledišta”, donosim intervju sa našim stand up komičarem Aleksandrom Perišićem. Pričali smo na temu stand up komedije u i van granica naše zemlje – uživajte 😉

Pozdrav Aleksandre, dobro došao na kulturni portal „Gledište” za početak razgovora voleo bih da mi daš neku tvoju ocenu trenutne situacije sa kulturom kod nas, možda još bolje da na slikovit način opišeš kako sve to izgleda iz tvog ugla?

Pozdrav! Slikovito, kulturu bih opisao kao najmlađe dete u mnogočlanoj, siromašnoj porodici. Svima je omiljeno dete, i svi se slažu da zaslužuje više, ali eto, takva situacija…

Kad smo već kod ocenjivanja, opšte je poznato da se baviš uveseljavanjem ljudi preko scenskog nastupa nalik pozorišnoj predstavi, gde je glavni žanr komedija, stoga sledeća tema za razradu je – Stand up u Srbiji?

Opstaje. Pišemo, radimo, i zahvalni smo što imamo publiku.

Pre nekoliko godina si zajedno sa grupom entuzijasta pokrenuo može se reći stand up karavan, kako ste došli na tu ideju, kakvih ste sve imali poteškoća u početku, da li si zadovoljan kako to izgleda sada?

Karavan je krenuo čim se naša organizacija ustalila sa ponudom. Karavan je, u principu, obuhvatao svaki nastup van Beograda. Iskustva su varirala, kao i uvek kad negde odeš prvi put, ali kada podvučemo liniju, to je bilo sveukupno korisno iskustvo, i za nas koji smo sazrevali kao komičari i za publiku koja se po prvi put susrela sa ovim žanrom.

Poznato je da se za nastupe svih vas uvek traži sto i karta više, da li se razmišlja o još nekoj lokaciji, kao dopuni sadržaja? (podsećanja radi trenutna lokacija gde se odigravaju nastupi je bar „Ben Akiba” u Beogradu)

Dođite u „Ben Akibu” 🙂

Šta je ono što svaki dobar stand up komičar treba da poseduje od veština koje kasnije treba da ispolji prilikom izvedbe?

Smisao za humor je jedina neophodnost. Dobar glas pomaže, takođe pomaže kad neko ume da svira ili peva, ono bez čega se ne može, jeste talenat da se misli, plus još neki drugi talenti koji treba da se slože kako bi oni koji se bave humorom bili duhoviti. Dakle, komičar mora da upozna samog sebe i da ima jasnu ideju šta želi na sceni.

U vezi sa tim, kako u tvom slučaju izgleda priprema za neki nastup, kako po pravilu nastaje tekst koji se kasnije prezentuje publici?

Tekst, po pravilu nastaje uz mnogo muke 🙂 Jurim inspiraciju, ne čekam da dođe, jer uvek dođe kad mi se ne piše. Od rituala pred nastup : udarim sebi par simboličnih šamara, a vreme je pokazalo da volim i pivo da popijem.

Nastupate podjednako kod nas i u regionu, kakva iskustva vučeš odatle, čini se da ste putem humora ponovo povezali narode, da li je zapravo to poenta, da se sve okrene na šalu na svoj račun kako bismo živeli normalnije jedni pored drugih?

Jedina poenta stand up komedije jeste da je uvek moguće gledati na neku pojavu iz više uglova. Crni humor je najbolji primer za to, da nešto odvratno opet može da bude smešno, zahvaljujući svesnom ljudskom delovanju. A kad pogledaš to smešno nekim drugim očima, možeš da nađeš i da je tužno, ili opasno i tako dalje. Ta poenta dobija na značaju naročito danas kada na svakom koraku osećamo polarizacije u društvu.

Dugo se baviš ovim poslom, kroz tvoje nastupe dominira pretežno crni humor, šta je to što je pokrenulo tvoje gledanje na humor iz te perspektive, kako je publika prihvatila taj stil, važimo za zatvoreno društvo, i u tabu teme se ne ulazi previše?

Da povežemo i sa prethodnim pitanjem, mi živimo u vremenu, u kom jedna pogrešna ili uvredljiva reč, može da ti uništi život. Moje interesovanje za crni i nekorektni humor upravo i jeste istraživanje gde se prelazi granica između neprijatne teme za razgovor koju je komičar učinio smešnom koristeći se nekim zanatskim tehnikama, stavljajući je u određeni kontekst i sa druge strane, jednog rigidnog, tabelarnog tumačenja reči i značenja, nekom metodom koja bi bolje pristajala prirodnim naukama. E sad, svaka roba nađe svog kupca, pa i ova moja, mada znam da postoje ljudi kojima prosto nisam njihova šoljica čaja.

Ko je bio na vašim nastupima može da potvrdi da se tu radi o dobroj zabavi, kakvi smo na ispoljavanju smeha, ima li razlika u regionu po pitanju shvatanja humora, deluje da nam nikad ne manjka želje da se dobro nasmejemo ma kako stvarnost sumorna bila?

Ne zove se to region tek tako. Jedine razlike su u onim foricama za koje je potrebno znanje nekih lokalnih referenci, na primer, u manjim gradovima ne bi bilo realno očekivati da će fore o bus plus kontroli proći kao u Beogradu. Isto važi i za region i isto važi i u kontra smeru : i onaj na Ohridu mora da plati porez, i onu u Splitu je iznervirao dečko, i onaj u Ljubljani misli da su Ronaldo i Mesi preplaćeni. Nema razlike.

Koji je strani stand up komičar po tvom mišljenju trenutno br. 1 po svim parametrima, u kojoj meri se razlikuje njihov humor od našeg i šta bi domaći komičari možda mogli da nauče/ukradu od njih i uvrste to u svoje nastupe?

Realno, mi i nismo imali od koga da učimo osim od britanskih i američkih komičara. Razlike, opet kažem – lokalnog karaktera. Fore Bil Bura o svađama sa suprugom će svi u Srbiji razumeti, one sa bejzbol referencama – ne toliko. Eto, Bil Bur je jedno ime koje mi pada na pamet. U poslednje vreme mi prijaju Rasel Hauard i Tom Segura, mislim da su oni u ovom trenutku ono što bih preporučio.

Da li se za prvog stand up komičara koji se pojavio kod nas može uzeti slavni glumac Zoran Radmilović, pozorišni komadi sa njim u glavnoj ulozi ponajviše su ličili na današnje stand up nastupe?

Iskreno, ne. Zoran Radmilović je bio glumac, da imao je sjajne improvizacijske bravure, ali prosto, koristio je glumačke tehnike, ne komičarske. Tu titulu bi trebalo dati glumcu Miodragu Andriću- Ljubi Moljcu, jer je on pravio nastupe gde je bio sam sa mikrofonom i pričao fazone publici.

Možeš li da izdvojiš iz dosadašnje karijere neku zgodnu anegdotu sa nastupa, a kao dopuna pitanju kako se vadiš iz neprijatnih situacija (zaboravljen teskt, doskočica iz publike, štos koji nije prošao) imaš li plan b?

Moji blamovi su kao moja deca, ne mogu da ih izdvajam. Verovatno najveća neprijatnost je nastup pred više od hiljadu pijanih rokera, koji su hteli da čuju još nešto od naših poznatih bendova a dobili su mene. Plan b više nemam, pustim da vidim šta će da se desi, i iskreno to je jedan od najlepših aspekata ovog posla.

Za kraj ovog intervjua, želim da ti izrazim zahvalnost na izdvojenom vremenu, šta možeš da najaviš od budućih nastupa, na koje bi oni koji će ovo pročitati trebalo da dođu u velikom broju?

Upravo se završio Standup Fest u Beogradu, tako da sad sledi priprema za „One man show”, nemam još uvek datum, ali javljam blagovremeno i pozivam sve da dođu.