NELE KARAJLIĆ I STEFAN MILENKOVIĆ: Ka boljoj verziji sebe

Pandemija je tokom protekle dve godine pokazala da nema ništa bez ličnog kontakta, da onlajn susreti, razgovori, razmena energije ne mogu da zamene žive kontakte.

Uzbuđeni smo, krećemo sa velikim emocijama u Dubai, gde ćemo izvesti dva koncerta: prvi je danas. U pitanju je nastup naše „Gudačke reprezentacije mladih”, koju čini devet umetnika: šest violina, viola, čelo i bas.

Stefan Milenković, violinista svetskog renomea, ovako je za „Politiku” najavio nastup za Dan državnosti Srbije, na svetskoj izložbi „Ekspo 2020” u Dubaiju sa „Gudačkom reprezentacijom mladih”, koju čine pretežno studenti od 18 do 26 godina, a koju on predvodi. Violinista, profesor muzike i humanitarac Stefan Milenković je u saradnji sa nacionalnom platformom „Srbija stvara”, čiji je kreativni ambasador, raspisao konkurs za izbor najtalentovanijih mladih virtuoza koji će svojim nastupom predstaviti Srbiju u UAE.

‒ Na programu je pored ostalog i autorsko delo naše kompozitorke Ane Krstajić, svojevrsna nacionalna srpska svita pisana baš za ovu priliku. Tu su naravno i neizbežne note Šostakoviča, Čajkovskog… Sviraćemo zajedno Mendelsona, kao solista izvešću delo H. Vijenjavskog „Poloneza u De-duru”, takozvanu Brilijantnu polonezu. Drugi koncert je 20. februara u najvećoj areni-pozornici na svetskoj izložbi u Dubaiju. Ovo je, svakako neobičan način da se Srbija predstavi na tako velikom događaju ‒ veli Milenković.

Teško je biti muzičar i nemati mogućnosti za javno izvođenje, što ste osetili na sopstvenoj koži u vreme pandemije. Koliko je važna razmena kulturne, odnosno muzičke energije?

 Pandemija, blago rečeno teškoća, tokom protekle dve godine, pokazala je da nema ništa bez ličnog kontakta, da onlajn susreti, razgovori, razmena energije ne mogu da zamene žive kontakte. Bez toga kao da nedostaje cela jedna druga polovina, nema celine. A celina smo svi mi. Taj diskonekt koji se silom prilika pojavio tokom poslednje dve godine samo je još više potencirao koliko je bitno da održavamo i negujemo susrete. Koncert je upravo to, po meni najlepša, najčistija razmena energije između izvođača i publike. Bez toga zapravo ne mogu ni da zamislim život u punom smislu.

Šta ste sve morali da savladate na svom putu do današnjeg statusa?

Krenuo sam od prvog segmenta života i karijere, takozvanog čuda od deteta. Otisnuo sam se posle u vode odraslih umetnika sa 16-17 godina, kada sam opet bio klinac, na internacionalna takmičenja violina. Bilo ih je, sećam se, deset tokom dve godine, i u svima sam bio u finalu i osvajao nagrade. To je ujedno bio beg od svega što se dešavalo u zemlji. Doslovno beg, jer smo napustili Srbiju ne zato što smo hteli već zato što smo morali. Naši životi i pre svega karijere, putovanja, sve je praktično bilo onemogućeno u jednom periodu. Moji roditelji su napravili tu ključnu odluku.

Koji motivi su bili vaš putokaz?

Treba biti uporan. Bio sam uporan i zato što sam znao kroz šta je naša zemlja prolazila tada. To me je dodatno motivisalo da uspem, da se borim, pokažem nešto lepo što dolazi na naših prostora, to me je hranilo. Nije bilo lako ni sa 20 godina otići sam u Njujork i nastaviti dalje usavršavanje. Gledajući unazad, nema svrhe da kritikujem ili veličam bilo koji potez na tom putu, sve se u suštini desilo onako kako je trebalo da se desi. Kada sumiram rezultate, mislim da je upornost izuzetno važna. Treba biti vredan, pritom ne mislim samo na vežbanje violine, nego i uopšte. Ima mnogo aspekata mimo samog sviranja koji su ključni, pored ostalog da nikada ne treba prestati sa radom na sebi. Svoj život sam usmerio ka tome da se stalno izgrađujem da budem bolja verzija sebe.

Važite za osobu sa jakom liderskom notom. Koji su vaši muzički principi?

Po meni nastup umetnika mora da ima sve i stas i glas i da bude kreativan. Mora da zna da komunicira sa ljudima, da bude u dobrim odnosima sa medijima, publikom, sa samim sobom, da zna materiju, da proučava literaturu, da nije samo muzikant, ili samo filozof, odnosno talenat bez ikakve druge smernice. To je ono što zahtevam od sebe, pa to isto tražim i od studenata. Nemoguće je dostići savršenstvo ali je definitvno moguće pokušavati.

Dosledni ste i u borbi protiv muzičkog neukusa. Kako se boriti protiv njega?

Smatram da mi svojom umetnošću, svetlošću, primerima treba da pokažemo da postoji alternativa neskladu i pomanjkanju estetike. Naravno, svako je slobodan da sluša muziku koja mu najviše prija, i to je i normalno, kao i sa hranom. O ukusima se ne može diskutovati, ali činjenica je da je kvantitet veliko pitanje. Mislim da mi kao klasični umetnici moramo da imamo prisustvo u toj ponudi, pa neka bira šta ko hoće. Nemam problem ukoliko neko izabere bilo koji drugi vid muzike, ali da je bio i na koncertima klasičnih nota, pa da napravi paralelu. Klasična muzika je za svakoga. Naravno, ni meni se ne dopada svaka nota koja je napisana, ali smatram da treba da postoje kao ponude, i neki kontrastni stilovi. Mnogi drugi vidovi muzike su nesrazmerno više zastupljeni od klasike. Tu je najveća borba na kojoj treba istrajati.

Muzika utiče na naše zdravlje, kao lekovita ili destruktivna. Koju muziku predlažete za ovo naše vreme?

Kao tinejdžer sam slušao hevi metal i dan danas volim neku snažniju muziku i to je u redu. Nekada volim obrnuto, da ne kažem da najčešće volim i tišinu. Moj život je prepun zvuka, muzike, nekada poželim da se osamim od muzike. To je čudovišna moć same muzike da može biti i lek i stimulans, u bilo kom trenutku za bilo koga ili bilo šta.

Spoj klasične i rok muzike

Stefan Milenković, virtuoz na violini, i Nele Karajlić, rok muzičar, udružili su svoje talente i višedecenijsko iskustvo i kreirali zajednički projekat „Rock El Clasico”, koji će biti izveden 20. februara na svetskoj izložbi „Ekspo 2020” u Dubaiju. Ova svojevrsna umetnička bajka je zapravo integracija muzičkih pravaca na različitim nivoima, kojom se uklanjaju zidovi između klasične i rok muzike. Publika u Srbiji će moći da uživa u ovom koncertu 21. juna na Tašmajdanu, na Svetski dan muzike.

Politika, Nebojša Babić