PUTOPIS DR DRAGANA PETROVIĆA: Osmodnevna turneja po Evropi sa stacioniranjem u Briselu

Imajući u vidu pandemiju Kovida i mere koje se donose u svetu povodom toga, mala je šansa da ćemo i početkom ove godine, imati prilike za komotna putovanja kao što smo ih imali do pre nepunih godinu dana. U tom pravcu, odlučio sam da dovršim seriju putopisa-putovanja posvećenih šest boravaka u različitim oblastima zapadne i južne Evrope tokom prvog dela 2019. kalendarske godine. Prvo januarsko putovanje je bilo posvećeno boravku u Rimu i poseti Napulju. Drugo, početkom marta posvećeno boravku u Milanu i Bergamu. Treće, krajem tog meseca boravku u Amsterdamu, sa obilaskom Brisela, Briža i Genta. Četvrto aprilsko, boravku u Cirihu i obilasku Vitentura, Sent Galena, Bodenskog jezera, kao i jugozapadne Nemačke, provincije Baden-Vitenberg i izvorištu Dunava.

Ovo peto putovanje koje se odvijalo u trećoj dekadi maja, posvećeno je osmodnevnom boravku u Briselu, te posetama Parizu, Roterdamu i nizu gradova i oblasti u Belgiji. U Briselu i Belgiji sam bio prethodno samo jednom, i to upravo u martu prilikom boravka u Amsterdamu, sa svojim prijateljima saputnicima Igorom i Nikolom iz Beograda, bili smo gosti u jednodnevnom izletu kod Nikole Gajića u Briselu. Tada, nakon detaljnog obilaska Brisela, on nas je kolima odveo u obilazak Briža i Genta, a potom nas vratio u Amsterdam. Sada, a to je bio 18 maj, bio sam gost Srpske pravoslavne crkve i srpske dijaspore u Belgiji. Bilo je planirano da održim dve tribine istorijske tematike u srpskim crkvama u Briselu (Molenbek) i Antverpenu. Dobio sam povratnu avionsku kartu Banjaluka-Brisel, te dvokrevetnu sobu u hotelu u širem centru Brisela (sa doručkom), a ostale troškove i organizaciju vremena sam imao na raspolaganju. Sa mnom je išao Aleksandar Mitrović-Metanoja vlasnik i urednik istoimenog ju tube kanala koji je snimao tokom čitave turneje, a sa nama je pošao iz Beograda i Nikola Gajić iz Brisela, koji je najviše povukao u organizaciji poduhvata. Išli smo preko Banjaluke, jer je avionska karta povratna sa Briselom tu povoljna. Banjalučki aerodrom me podseća na niški ili onaj u Tivtu, malog je kapaciteta, ali je uredan i funkcioniše bez gužve, osoblje je veoma ljubazno. Stižemo na aerodrom južno od BriselaŠalrora (oko 50 km) gde je francusko govorno područje. Prilikom ukupnih boravaka u Belgiji (ponovo na jesen), uverio sam se, a u to nas je uveravao i Gajić koji ovde živi petnaest godina, da je severni deo zemlje nastanjen Flamancima (srodni Holanđanima) razvijeniji u svakom pogledu.

Gajićevim džipom od Šalrora stižemo u Brisel i odsedamo u hotelu koji je oko 3 km udaljen od centra grada. Tu smo proveli kao bazi sledećih osam dana, upražnjavajući jednodnevna putovanja po Belgiji, Holandiji (Roterdam) i Francuskoj (Pariz). Stigavši u nedelju uveče, sve do petka smo Metanoja i ja provodili vreme u Briselu. Ujutro bi nas Gajić nakon doručka odveo kolima u centar Brisela, a on odlazio na posao. Metanoja i ja bi potom obilazili grad i to tako temeljno da smo do petka već imali prilično zaokruženu sliku o njemu. Kasno popodne bi smo se obično metroom vraćali u hotel. Kada sam u martu prvi put boravio u Briselu u jednodnevnom obilasku upoznao sam samo osnovne konture ovog interesantnog grada, koji ima oko milion stanovnika. Tada sam obišao najviše centar grada koji ima poseban deo sedište EU. Taj deo grada čine uglavnom savremene višespratnice, koje su me podsetile na „Beograd na vodi“, mondijalne višespratnice, neobične kule i brojne administrativne zgrade. U ovom malom distriktu, uglavnom je zabranjen saobraćaj motornih vozila, pa brojni činovnici, uključujući i komesare EU, idu na biciklima ili peške, pomešani sa turistima i građanima belgijske prestonice.

Iako sam obišao praktično čitavu Evropu, nigde nisam video, ali bukvalno nigde, ovoliko Arapa kao u Briselu. Kada smo bili u severnom i severoistočnom delu grada, koji smo obilazili jednom čitav dan, u najvećem delu zgrada, ili nam se to tada činilo, bili su Arapi, i na prozorima zgrada, fasadama u prizemlju, izlepljeni posteri njihovih kandidata za lokalne gradske (paralelno sa republičkim i izborima za EU parlament) koji su se tada krajem maja 2019 održavali. Pored Nord stejšen, dakle centralne železničke stanice, nalazi se četvrt prostitucije, gde se u par ulica u izlozima kao u Amsterdamu, Antverpenu i nekim drugim gradovima Holandije i Belgije, u izlozima sede prostitutke. U severnom delu grada nalazi se i pravoslavna ruska crkva, te veoma velika jermenska. U istočnom delu grada, bliže centralnoj zoni, je sedište NATO pakta, prostorno daleko manji distrikt od onog gde je EU. Nešto južnije, ali na obodu centralnog dela grada je kraljevska palata. Na periferiji centralne zone ka istočnom delu grada se nalazi na jednom brežuljku vojni muzej, muzej automobila i nekoliko drugih eksponatskih salona. Interesantno da i pored najbolje volje nismo uspeli Metanoja i ja da obiđemo ove muzeje, jer smo imali novac u kešu, a ulaz se može platiti samo onlajn, što nas je iznenadilo.

Dobar deo centralnog Brisela je pretvoren u distrikt EU, a u preostalom originalnom delu pažnju izaziva prelep trg Grand Markt, gde su zaista impresivne građevine, a okolnih par ulica pešačkih podseća na Knez Mihajlovu i slične zone u velikim gradovima. Impresivna je monumentalna Palata pravde, katolička katedrala Svetog Mikiela, i bronzani kip Maneken pis, se takođe nalaze u široj zoni samog centra grada. Nikola nas je u par navrata vodio kolima u obilazak periferije, gde se na prilazima nalazi Atomijum, te Hejsel renovirani stadion i više drugih interesantnih objekata. Botanička bašta u centralnom delu grada, je lepa jer se u njoj može sedeti na brojnim klupama i posmatrati panorama grada. To nam je često bila omiljena destinacija za predah i planiranje daljih obilazaka grada.

Ri Neuv je nazpoznatija uliza za kupovinu, prodavnice svetski poznatih marki kao i nacionalnih dizajnera. Šoping centar Siti 2 ima preko sto butika, a to se sve nalazi blizu glavnog trga. Avenija Luis je takođe prepuna luksuznih butika kao što su Guči, Prada, Hermes, Oliver Sterli, Armani..Poznata robna kuća Inno je ovde sa izuzetno velikom ponudom raznovrsne robe. Suveniri se prodaju na mnogo destinacija, a najbolja ponuda je pored glavnog trga Grote Markt. Na trgu Grand Sablon je najviše prodavnica čokolade, po kojima je Belgija poznata. U ulici Nine Siti se nalaze brojne knjižare, muzeji i prodavnice stripova.

Tako smo Metanoja i ja špartali čitave radne sedmice po Briselu, obizlazili njegove četvrti, što se dešavalo sve uoči izbora za EU parlament u nedelju. Dakle bili smo svedoci završnice izborne kampanje, koja je bila posebno živa za gradsku skupštinu Brisela. Kada je u pitanju EU parlament u Strazburu, tu su najveća nadmetanja bila između flamanskih i valonskih stranaka i kandidata. Slično Srbiji u vreme izbora, izbornim plakatima, lecima, pamfletima su bile izlepljene javne površine. Kulminacija naše turneje je došla za vikend, s obzirom da naš domaćin Nikola je tada imao manje radnih obaveza, a i dve planirane tribine koje sam trebao održati i zbog kojih sam i imao ovu turneju, su bile vezane za subotu (Brisel) i nedelju (Antverpen). Prvo u petak smo otišli nešto posle podne u Knok, prekrasno mondensko odmaralište na Severnom moru, vrlo blizu granici sa Holandijom. To je 23 maj, bilo je svega 16 do 17 stepeni Celzijusovih, more je još prilično hladno. Prvo smo obišli ovo mesto koje ima veliki broj vila, hotela i odmarališta, sportske terene i zabavni sadržaj, ali sezona još nije počela.

Plaža je prelepa i peskovita, tek nekoliko ljudi na njoj i Nikola Gajić i ja smo se jedini odvažili da uđemo u vodu. Talasi su bili neverovatno visoki i snažni na ovom delu Antlantika. Već smo se udaljili od obale dok nismo ušli u dovoljno duboku vodu da smo mogli zaplivati, izbegavajući visoke periodične talase, koji su nas na momente prekrivali. Posle gotovo pola sata „rvanja sa talasima“ i u malom stresu sa još prohladnom vodom, izlazimo sa lepim iskustvom ranog prolećnog kupanja u Severnom moru, odeljku Atlantika. Malo smo ljuti na Metanoju koji je ostao u obližnjem kafiću i nije ništa snimio pa ni fotografisao u vezi našeg „podviga“.

Koristimo vedro vreme i odlazimo prvo za Briž u obilazak, a potom Gent. Još u martu, prilikom kraćih poseta ovim prelepim gradovima sa kosturom srednjovekovne arhitekture, bio sam odušljevljen njima i sada sam ponovo imao (imali) takvu privilegiju. Briž koji je nedaleko u unutrašnjosti od Knoka je neverovatno verno očuvan grad renesanse, zbijenih zgrada i mounumentalnih građevina. Bogorodična crkva u centru, sazdana od cigle ima zvonik od 122 metra visine. Gradska većnica, „Bazilika svete krvi“, brojni kanali, lokali, butici i prodavnice suvenira plene pažnju. Koristim priliku da kupim prelepu lutku za moju kćerku i neke druge sitnice, uključujući i set belgijskih čokolada. Ovome treba dodati veliki broj drugih crkava, sa zvonicima, tornjevima, od kojih jedna ima preko 40 zvona koja periodično tokom dana priređuju pravi koncert sa stručnim zvonarima. Saznajemo da ti zvonari, pravi umetnici svog posla primaju redovnu platu od opštine. Briž je inače u ovo doba godine, prekriven cvećem i egzotičnim biljem praktično na svakom koraku, a naročito oko brojnih kanala, koji poput Venecije presecaju grad i čine paralelni saobraćaj.

Poput martovske posete Gentu, produžavamo iz Briža ka njemu, koji je tek nešto istočno i stižemo dok se na grad spušta večernja silueta. Moram da kažem da je Gent moje najveće otkriće u zapadnoj Evropi sa aspekta viđenog to je utisak koji je sada samo potvrđen. Gent je duplo veći od Briža (250 000 prema oko 120 000 stanovnika), a sam duplo manji od Antverpena (500 000 stanovnika) ali manje poznat od Antverpena i Briža. U stvarnosti lepote Genta zasenjuju, inače arhitektonski i geografski ostala dva znamenita grada. Obilazeći Gent dolazite vremenom u šokantnu situaciju, da se nakon neverovatno lepih, monumentalnih i atraktivnih zgrada, spomenika, zamkova, tvrđava u jednom delu grada, u daljem obilasku susrećete sa još većim i prekrasnijim znamenitostima. Iz nepreglednog zbira ovih lepota, izdvojio bih gradski zvonik, tvrđavu Gravensten, katedralu svetog Bava, zatim prostor ispod mostova uz reku sa neverovatno očuvanim srednjovekovnim i renesansnim znamenitostima. Potom katedralu u gotičkom stilu Svetog Nikole, gradsku većnicu i dr.

U subotu 24 maja održao sam tribinu u srpskoj crkvi u briselskoj četvrti Molenbek. Kiša je padala ujutro kada je tribina zakazana, sasvim drugi ambijent u odnosu na prethodne dane. Četvrt Molenbek, u zapadnom delu Brisela, listom naseljena muslimanskim migracionim stanovništvom. Srpska crkva jedina u Briselu, dobijena prethodno na korišćenje od Rimokatoličke crkve (na 99 godina, pošto Vatikan načelno zabranjuje ustupanje svojih crkava), preuređena u pravoslavnom stilu. Prostrana crkva, u subotu pre podne po kišnom danu, ipak par desetina posetilaca za tribinu predavanja o Konkordatskoj krizi tridesetih godina u Kraljevini Jugoslaviji. Nakon tribine koja je snimljena od Metanoje za njegov kanal, i prijatnog druženja sa posetiocima i osobljem crkve, idemo odmah u Pariz sa Nikolom u jednodnevni izlet. Stižemo prilično brzo iako je vikend, i u „gradu svetlosti“ nas zatiče lepo vreme. Uradili smo intervju sa fizičarem profesorom Sorbone Bogdanom Manojlovićem o sutrašnjim izborima za Evropski parlament u Strazburu, a i ja dajem na istu temu par snimljenih priloga, gde prognoziramo uspeh opozicije u Francuskoj, posebno Le Penove i izvestan pad Makrona. Profesor Manojlović je godinama u opozicionim redovima u Francuskoj, dobro obavešten o stanju u političkom životu zemlje. Obilazimo za nekoliko sati Trijumfalnu kapiju, podnožje Ajfelove kule, Šamp zalize, dolazimo do Luvra, nekoliko mostova na Seni, uključujući i most Aleksandra III, sedimo u nekim od restorana i kafića u centru grada.

Pariz uvek impresionira, ali ćemo ga podrobnije opisati, prilikom dvonedeljnog boravka u Zapadnoj Evropi (turneja krajem septembra i oktobru) koji će uslediti tada i kada je centralni deo boravka bio najviše u Parizu i Versaju.

U nedelju ujutro držim tribinu u srpskoj crkvi u Antverpenu, ponovo istorijske tematike, povodom jednog veka od ujedinjenja 1918. Za razliku od Brisela, ovde je sala dupke puna, tribinu držim nakon liturgije koja je veoma posećena. Otac Milinković je starešina SPC za Belgiju, poreklom iz Republike Srpske, a u Antverpenu je sedište. U Belgiji je svega oko 5000 Srba u dijaspori, to me podseća na isti broj u Norveškoj gde sam bio prethodne godine na turneji po Skandinaviji u organizaciji naše dijaspore. Daleko je brojnija naša dijaspora u Francuskoj, Švajcarskoj, Švedskoj i posebno Nemačkoj. Nakon tribine ručamo u srpskom restoranu u Antverpenu koji je uvek posećen, i gde ćemo ponovo dolaziti na jesen. Obilazimo na brzinu Antverpen, veliku i moćnu istorijsku luku, univerzitetski deo, gradsku većnicu, nekoliko katedrala. Na žalost nemamo vremena da obiđemo Rubensov muzej i ZOO vrt, jedan od najstarijih u Evropi.

Nikola je raspoložen pa nas predveče vodi u kratak obilazak Roterdama gde pravimo više manjih priloga za Metanojin tv. Kako sam u martu boravio u Amstedramu primetim veliku razliku, jer je Roterdam praktično potpuno moderan grad, sa impresivnom lukom i pristanišnim delom. To je delom posledica razaranja ovog grada u Drugom svetskom ratu, što nije slučaj sa Amsterdamom, koji je u najvećem zadržao tradicionalni izgled holandske arhitekture. U Roterdamu dominiraju višespratnice, pa onaj deo Milana koji je potuno nov i koji mi je bio pred očima nedavne posete, ovde izgleda kao uvećan više puta. Roterdam je grad moderne, eksperimentalne arhitekture, sa velikim brojem solitera, mostova i tunela. Beli viseći most – Erazmov most, koji povezuje razdovejene delove grada, je posebna turistička atrakcija. Zbog grandioznog izgleda nosi i naziv Labud.Tu je i Euromast toranj od 185 metara, najviši u Holandiji.

Uveče kasno stižemo u Brisel do našeg hotela. Poslednjeg dana naše turneje, u ponedeljak 26 maja napuštamo ujutro naš hotel i Brisel i idemo do aerodroma Šarlora koji je oko 50 km udaljen na jug, imamo kasno popodne let. Međutim i u ovom vremenu Nikola nas vozi u obilazak niz zaniljivih destinacija, što Metanoja beleži svojom kamerom. Najinteresantnije je obilazak Vaterloa gde se odigrala čuvena bitka koja je odlučila dalju sudbinu Napoleona i učvrstila tadašnji evropski poredak definisan Bečkim kongresom te 1815. godine.

Obilazimo i kompleks dvorca Kuizingen nešto južno od Brisela, sa prekrasnim malim jezerima, letnjikovcem, gde komentarišemo rezultate za EU parlament za koji smo se pokazali prilično veštim prognozerima, jer je francuska opozicija, posebno Nacionalni front i Marin Le Pen, (pa i neodegolisti) osvojila više glasova i mandata od vladajućeg Makrona. U Šarloru se rastajemo od našeg Nikole, i Metanoja i ja stižemo avionom u Banjaluku. Tu nas čeka stari prijatelj Dane Čanković iz Banjaluke poznati društveni aktivista i radimo mali intervju sa njim. U Beograd stižemo kolima, nakon intersantne osmodnevne turneje.

U retrospektivi bili smo stacionirani u hotelu u širem centru Brisela svo vreme: prva četiri dana smo obilazili isključivo ovaj grad. Sledeća četiri dana smo obilazili čitave regije: u petak Belgiju, dakle Knok, Briž, Gent, kupali se u Severnom moru; u subotu nakon održane tribine ujutro u Molenbeku (Brisel) proveli smo u Parizu; u nedelju nakon održane tribine u Antverpenu i obilasku ovog lepog pristanišnog i trgovačkog centra išli smo u Roterdam; najzad u ponedeljak smo obišli Flandriju, južni deo Belgije, frankofonski, sa akcentom na Vaterlo, Šarlora, Kuizingen i neka druga mesta. Ukupan utisak impresivan!

Dr. Dragan Petrović