„GLAVO LUDA“ – POSLEDNJE IZVOĐENJE

Nakon skoro deset godina na repertoaru jedinog muzičkog pozorišta, u subotu 16.
aprila sa početkom u 19.30 časova, poslednji put će biti izveden mjuzikl “Glavo luda”, u
režiji Nikole Bulatovića. Premijera predstave bila je 21. septembra 2012. godine u Čačku, a
nakon sedam dana i na sceni Pozorišta na Terazijama.

Probama ove predstave, koja je inspirisana pesmama koje izvodi Zdravko Čolić, prethodila
je velika audicija na koju se prijavilo blizu 100 kandidata.
Predstava je sa velikim uspehom odigrana i na letnjoj sceni u Opatiji u okviru Festivala
mjuzikla (2013).

Nikola Bulatović, autor teksta i reditelj predstave, osvrnuo se na prethodnih deset godina
izvođenja:

“Trudio sam se, zajedno sa saradnicima, da napravim predstavu koja ima čvrstu formu, i što
se nje tiče, od premijere se nije ništa značajno promenilo. Ono što se jeste promenilo su godine
učesnika!

Drago mi je da predstava živi skoro deceniju. Imali smo veliku sreću da se publika prepoznala
u našoj priči, toj nostalgiji za osamdesetim godinama. Kada u publici vidite roditelje sa svojom
decom koji žele da im pokažu kako je to nekada bilo – zadovoljni smo jer smo uradili pravu
stvar! U ovom mjuziklu se nalazim sa druge strane, na strani publike, ali opet i na sceni, pošto
je svaka reč izašla iz mog pera.

Imao sam to zadovoljstvo da sam igrao u prve dve verzije “Briljantina”. I mogu slobodno da
kažem da je ovo naš, domaći, “Briljantin”. Radost igranja je uvek bila velika!”
Glumac Slaven Došlo, kome je ovo bilo prvo profesionalno iskustvo u pozorištu, ulogu je
dobio na audiciji.

„Audicije su veoma važne, jer sam tu dobio priliku da pokažem svoje kvalitete koji su me
kasnije kvalifikovali za muzičko pozorište. Ova predstava mi je značajna jer mi je bila prva
profesionalna i zahvalan sam kolegama koje su imale strpljenja za moje neiskustvo. Ono što
mi je sada jasno kada shvatim da se predstava igrala punih 10 godina (što nije česta pojava u
našim pozorištima) jeste da ja definitivno više nisam mlad glumac!“ – priseća se Slaven sa
osmehom. On je nakon ovog mjuzikla ostvario važne uloge i u drugim naslovima našeg
pozorišta.

Dirigent predstave i autor muzičkih aranžmana Ivan Ilić imao je vrlo zahtevan zadatak. O
svom radu na predstavi kaže:
“Znali smo da će jedan od najvećih izazova biti odabir Čolinih pesama, svesni da već imaju
svoje mesto u domaćem kulturnom miljeu, i stavljanje tih pesama u jedan novi scenski i
dramski konteks. Od samog početka nije postojala bojazan da će prerađene numere biti
„pogrešno“ doživljene, zato što smo se borili da opravdamo svaki postupak i svaku reč već
postojećih stihova.  Neretko je trebalo od solističkih pesama napraviti duete ili ansambl
numere.  To je bio dobar izazov.

Teško mi je da pomislim da je „Glavo luda“ odludela svoje. Ipak ostaje kao važan trag koji je
na sceni svih ovih godina. U jednom kritičkom osvrtu ovaj mjuzikl je nazvan „porodični
mjuzikl“.  Voleo bih da su neki klinci iz publike gledajući ovu predstavu zavoleli mjuzikl,
postali stalni posetioci Pozorišta na Terazijama i možda bolje upoznali sebe i svoje roditelje.
Ko zna, možda je ova predstava doprinela boljem razumevanju i približavanju generacija.
A ti neki “novi klinci” koji su uloge dobili na audiciji, posle ovih 10 godina igranja, postali su
prvaci pozorišta, nosioci repertoara i prekaljeni izvođači. Ali oni više nisu klinci i treba ići
dalje, raditi nove uloge i nove mjuzikle.  Možda će doći vreme da buduće generacije otkriju
ovu predstavu za neku godinu u novoj postavi, kao što je to rađeno sa Briljantinom.”

Više o predstavi i učesnicima: https://pozoristeterazije.com/predstave/glavo-luda/

Izvod iz pozorište kritike:

Ana Tasić, “Život u oblacima”
POLITIKA, 01.10.2012.

“Pohvalna je ideja da se na srpske pozorišne repertoare uvede mjuzikl na ovaj način zasnovan
na popularnoj muzici jednog autora, pri čemu je izbor Zdravka Čolića verovatno najbolji
mogući, imajući u vidu njegovu široku popularnost koja bi trebalo da bude dobro iskorišćena
u komercijalnom pogledu produkcije. U predstavi su bitni i tematsko-dramski potencijali
konteksta radnje u smislu bavljenja vremenom osamdesetih godina u Jugoslaviji, diskretnoj
problematizaciji jugoslovenskog nasleđa i oživljene jugo-nostalgije. Putem frekventnog
emitovanja segmenata radijske emisije „Dogodilo se na današnji dan”, u predstavi se precizno
određuju vremenski tokovi odvijanja radnje, ali se ističu i detalji iz društveno-političkog
života koji blago aktiviraju i vezu između individualnih života likova i društvenih okolnosti
(uticaj partije, počeci problema na Kosovu itd).”