DUKAT (STRAY DOGG) ZA GLEDIŠTE : “Muziku čini popularnom to što je živa, i što se stalno menja i diše”

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Pozdrav Dukate, dobro došao na kulturni portal Gledište, povod za ovaj razgovor je intimni koncert koji će Stray Dogg imati na Božić u beogradskom klubu Dim. Koliko su bendu značajni ovakvi nastupi pred manjim brojem ljudi, gde ima mesta faktički samo za one koji su dobro upoznati sa vašim radom? (u prodaju pušten ograničen broja karata – 80 )

Da to nam je ideja za ovu godinu, da probamo da pravimo manje svirke, u različitim formatima, nekada akustični set, nekada ceo bend, nekad ja sam, nekad sa horom, nekad sa gostima. Da uvek bude iznenađenje, i drugačije, u novim prostorima u kojima do sada nismo svirali, za manji broj ljudi. Mislim da je i 80 – 100 ljudi previše za našu muziku, i da što je manje ljudi, veća je šansa da se na pravi način doživi naša muzika, na taj način ćemo i mi moći lakše da “uhvatimo” slušaoca i da ga ne ispuštamo sve do kraja koncerta.

Kakav repertoar ste spremili za sve one koji će doći da vas čuju, na čemu će biti akcenat. Takođe da li ste ciljano išli da se vaša muzika stopi sa najradosnijim praznikom i da to veče iskoristite kako bi se družili sa najvernijim fanovima ali i onima kojima vam zanče u vašem životu?

U ovim prazničnim danima ima dosta svirki, i ljudi vole da izađu na koncert sa nekim dragim, i obeleže početak nove godine. Mi smo ulovili taj 7.1. i nekako mi se dopada ideja da sviramo za Božić. Deluje mi da je lep nastavak tog dana, odlazak na koncert Stray Dogga.

Kraj 2018. godine je za Stray Dogg bio jako značajan, u novembru vam je izašao četvrti studijski album pod nazivom “Look at the moon” a odmah nakon toga ste imali i koncertnu promociju krajem decembra. Godina na izmaku je donela nove nastupe u zemlji ali i turneje po inostranstvu, čime ste dodatno promovisali pomenuti album. Da li si zadovoljan odjecima od trena nakon što se album pojavio pa do danas, nekako se čini da ste vrlo ozbiljno radili na njemu, na njegovoj promociji, tu je i dalje vaš prepoznatljiv melanholičan zvuk, uz do sada prvu pesmu na domaćem jeziku, šta nam možeš reći o svemu tome?

Kritike su zaista odlične, spotovi su nam po mom mišljenju prelepi, i sad posle godinu dana od izdavanja albuma mogu da kažem da mi je to omiljeni naš album. Međutim, singlovi koje smo izbacili nisu dostigli slavu nekih prethodnih pesama, ali se nadam da će se i to promeniti sa ostalim pesmama za koje planiramo da snimimo spotove sa ovog albuma.

Voleo bih za one koji su slabije upoznati sa vašim radom, da kažeš koju o vašim počecima, interesovanju za ovaj muzički pravac, pioniri ste Amerikana talasa kod nas, koji bendovi su presudno uticali da ti i tvoji saborci iz benda pokrente nešto takvo za ovde i sad, u čemu vidiš vašu šansu na muzičkom nebu?

Mi smo uhvatili taj jedan trenutak, u kojem se naša muzika pojavila i bila je apsolutno u toku sa onim što se sviralo u svetu.
Tada smo doživeli i najveći hajp, koji je sada prošao, ali smo zato dobili divnu fan bazu, i ljude koji zaista iskreno uživaju u našoj muzici, i volim što smo ipak zadržali evo posle skoro deset godina, dosta ljudi koji su sa nama još od samih početaka. Pored toga lepo je znati naravno i da smo ostavili nekakav trag na muzičkoj sceni, ponosan sam na to.

Iako tekstovi pesama nisu na domaćem i vašem maternjem jeziku, zajedno sa melodičnošću uz stil pevanja, postiže se efekat, siguran sam, da svi koji puste neku vašu pesmu se s njom i stope i da će im ona svakako proizvesti neka fina osećanja. S tim u vezi, ima li muzika jezik, na koji način ona komunicira sa njenim konzumentima?

Razni su načini na koje muzika komunicira, naravno u prvom planu je sama muzika koja se svira, i reči koje se pevaju. Ali ponekad je tu i više stvari, nekada je i moda upletena, nekada performans, nekada samo jak stav, i to je ono što čini muziku jednom od najpopularnijih umetnosti, jer je živa, jer se menja i diše i na neki način nastavlja da iznenađuje.

Do sada ste svirali na svim većim festivalima u zemlji uz povremene turneje u regiji i inostranstvu, na kakve odjeke  nailazite kada napustite maticu, da li je muzička turneja bit postojanja svakog benda, života nekog muzičara, ali i nešto o čemu se mašta na početku bavljenja muzikom?

Jako je naporno, ali to je ono za šta živim i u čemu najviše uživam. Da putujem, sviram, i osvajam nove uši.

Pored rada u bendu povremeno imaš i solo izlete, tradicionalno nastupaš za Dan zaljubljenih gde svi koji te znaju kroz rad u matičnom bendu mogu tako da te vide i u drugačijem svetlu. Da li misliš da se na taj način nekako još više oplemenjuješ za kreativniji rad u bendu Stray Dogg?

Izazovno mi je kada nastupam sam, dosta sam slobodniji kada sviram sam ali utoliko mi je i teže. Želeo bih da dosta više razgovaram na svojim solo nastupima i pričam o tim pesmama, jer tu zaista dolaze ljudi koji vole moje pesme, i mislim da žele da čuju više o njima, pa na tome trenutno i radim.  

Ti nastupi su često miks hitova tvog matičnog benda, pesme koje su deo tvoje lične „arhive“ ali i sve zapaženije obrade pesama poznatih široj javnosti. Koliko ti je bitno da podeliš nešto što još niko nije čuo, stiče se utisak jako voliš da eksperimentišeš sa obradama i stilovima izvođenja?

Volim, to je i odavanje priznanja mojim idolima i muzičkim uticajima bez kojih ne bih bio ne samo muzičar nego ni čovek kakav jesam.

U skladu sa tim desilo se tvoje pojavljivanje na filmu o Vladi Divljanu – “Nebeska tema” reditelja Mladena Matičevića gde si dao završnu notu izvođenjem obrade istoimene pesme, kako je došlo do te saradnje i šta za tebe znači učestvovanje u jednom takvom ostvarenju?

Aca Pavlić je organizovao moju prvu svirku u Domu Omladine 2012. godine ispred Popboksa, takođe je Aca Pavlić kumovao i mom učesću u pomenutom filmu prošle godine predloživši me Mladenu Matičeviću. Značilo mi je to dosta, i eto mogu da kažem da mi je otvorilo razmišljanje o daljem radu na srpskom jeziku.

Ovo je portal na kom se prevashodno akcenat stavlja na pisanu reč, poznato je da ti pored toga što si glavni vokal, sviraš gitaru, ali i pišeš tekstove vaših pesama. Kako po pravilu u tvom slučaju nastaje neka pesma, kako se boriš za trenutke inspiracije, koliko se u današnjem vremenu vrednuje pisana reč, poezija?

Nešto mi se čini, a možda je to samo u mom krugu poznanika, da poezija zavređuje sve veću pažnju, i to mi se dopada. Izaći će nešto dobro iz toga.

Za kraj ovog razgovora izražavam ti veliku zahvalnost na izdvojenom vremenu i to u danima koji prethode koncertu koji ti dosta znači. Šta nas očekuje od benda Stray Dogg u budućnosti, radiš li možda na nekom solo projektu, imaš li neku poruku za sve koji vas prate i vrednuju vaš rad?

Kao što rekoh, počinjem da pišem pesme na srpskom, što mi je jako zanimljivo, novo i inspirativno, i nadam se da ću u ovoj godini završiti taj projekat i izbaciti album. Dotle, pozivam ljude na koncerte Stray Dogga.

*Fotografije preuzete sa zvanične Fejsbuk stranice benda Stray Dogg Naslovna: Emilija Stanišić

Pročitajte još:

RETROSPEKTIVA – 2019. GODINA

MRAVLJA

POSTPRAZNIČNA DEPRESIJA

ZAGRLJAJ ZIME

Noćna mora i ne mora

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Avatar

Marko Baljkas

Marko je rođen u Šibeniku 1990. godine. Urednik je i autor ovog portala, a pisanje mu predstavlja najdraži poziv. Veliki je zaljubljenik u kulturu i voli da bude okružen onima koji neguju slične vrednosti, teži da se nađe u centru zbivanja i da doživljeno prenese dalje. Živi i radi u Beogradu.

Ostavite komentar