ZAGRLJAJ ZIME

-Možeš li da me zagrliš?Jako mi je hladno.I stalno.

-Čak i kada imaš na sebi sve te  dukseve , crni duboki hulahop ispod, i te smešne ogromne čizme?Kako je to moguće?

-Ne znam,oduvek je tako.Stalno mi je zima.Iznutra.Na primer dođem kući ,i peć bude crvena od usijanja,stavim ruke iznad nje i ne osećam toplotu.Niti bilo kakvo zagrevanje.

Gore mi prsti tik iznad vatre,i to jedino osetim,ali je unutra strašno hladno.

-I tako je uvek?

-Da,otkako sam se rodila.Ni majka nije mogla da me ugreje noću.Nakon što bi otac zaspao,umela je da se uvuče kod mene u krevet, i kao da je znala, obgrlila bi me i rukama i nogama da osetim svu toplotu njenog tela, pomešanu sa njegovim teškim mirisom.Ništa nije pomagalo osim jedne stvari.Zagnjurila bih lice među njene grudi i duboko udisala taj ustajali topli dah ispod pokrivača.Slušala bih njeno bilo i intendancu njenog disanja.Ta muzika bi me omamila.Verovatno i nedostatak vazduha.Svejedno,zaspala bih sa snažnim taktilnim osećajem toplote.Onda bih sanjala kako mi je i iznutra toplo.

-Sad mi je jasno zašto ne voliš zimu.

I zbog čega ti je lice tako.. mrtvo lepo.Oči ti postanu neme i beživotne, poput dugmadi , a ti tvoji majčinski teški kapci pomračuju zenice .Usne su ti stalno hladne i vlažne.Ipak meke jer mraz razbija tkivo.Postanu tanje i kao da ne znaju za osmeh.Kosa ti se osuši od hladnoće i pramenovi se združe.Ne bude više tako neposlušna, već pada i otkriva tu istinu .To mi je predivno.

Ti jesi zima.

Ne možeš da zamisliš koliko volim zimu ali ću ti o tome pričati drugi put.

-Ali kako ja mogu biti zima?Pa ja je ne volim.

Osim toga, leto je moje godišnje doba.

Toliko ga volim da ga jednu polovinu unapred oplakujem jer će proći.Meni je sve osim leta-zima.I šta misliš ,zašto sam umorna?Jer sam stalno u tremoru..

Čuj, „predivno“ !?

-Pričaću ti o tome drugi put.Srce mi se cepa od pomisli da ti je stalno hladno,i mnogo mi je žao zbog toga.Baš pizdim što to ne može da prođe.

Ali zima je to ,i ona se letu raduje.

I oplakuje ga unapred.

Zima je tremor koji stresa sve što je nepotrebno.

Zima je šansa.

I šta ja tu mogu?

-Samo me voli. . .

-Volim te.

Kao što volim zimu.Možeš li da zamisliš?

Čudno,bio sam ubeđen da mi je jesen omiljeno godišnje doba…

Ali pričaću ti o tome neki drugi put.