VRATI MI MOJE KRPICE
„Vrati mi moje krpice
Moje krpice od čistoga sna
Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
Od moga čipkastoga tkiva“
Vraćam ti tvoje krpice!
Poklanjam ti i moje poderotine,
zamazane večnim svanućem nestanka,
hladnim suncem noći i zrakom toplog mjeseca.
Vraćam ti moje poderotine čija je mašta slivena krv po tvom čipkastom tkivu.
„Moje krpice od tačkaste nade
Od žežene želje od šarenih pogleda
Od kože s moga lica.“
Moje poderotine, pletene smotanim venama čekanja,
Neizgovoreno ih je sastavljalo onda kada su same sebe kidale
žiletima tihog bola i ranjene sreće.
„Vrati mi moje krpice
Vrati kad ti lepo kažem“
Vraćam ti tvoje krpice!
Bacam ti u lice i moje poderotine,
sada su to dronjci oronule istine i ljubavi ustajale.
Bacam ti svoje poderotine,
Obriši lice s njima ,
Uzmi moje poderotine,
Obriši lice kad ti lepo kažem.
*Slavica Milošević – Intertekstualnost pjesme „Vrati mi moje krpice“ autora Vaska Pope
