Intervju: Branimir Johnny Štulić – Mrzim ceo svet (vremeplov)

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Objavljeno u listu ”ĆAO” 13.08.1991. godine i 2002. godine u knjizi ”Yu rock intervjui 021.”

Otprilike pre 15 godina Dragan Todorović je napisao da bi bilo lepo umreti sa Marlborom u zubima i ”Azrom” u Ušima, zaletevši se 120 na sat po sunčanom jesenjem danu u stari hrast kraj auto puta. Ali pre te lepe smrti trebalo je napraviti intervju sa Johnny B. Štulićem. I meni je to uspelo 13.04.1990. godine pred izlazak njegove ploče ”Balegari ne vjeruju sreći” u Novom Sadu.

Johnny, na početku, kako si?

Dobro sam, hvala lijepa.

Zašto si morao da odeš u Holandiju i ostaviš nas u nemilost ”Merlina”, ”Plavog orkestra” i drugih limunada?

Da se bolje vidi…

Koji je razlog prekida saradnje sa Borisom Leinerom?

Počeo mi ići na kurac, pravo da ti kažem.

Uzred, šta je sa Mišom Hrnjakom, tvojim prvim basistom?

Nemam pojma. On je otišao tamo u neke religije. A pošto je to opijum naroda, izgleda da je uspeo, da se snašao.

Kaži mi nešto o tvojoj novoj ploči?

Zove se ”Balegari ne vjeruju sreći”, ima 18 pesama,  47 minuta muzike i biće pisan glagoljicom. To je sve.

U planu ti je osnivanje ”Balkanske partije rada?”

”Balkanska partija rada” golih kuraca. Program joj je, pošto ne znamo kud idemo, bar da znamo odakle smo krenuli. Sastoji se od tri člana. Prvi je: jači tlači; drugi: nisi kriv što si živ i treći: da sve stvari na putu prema konačnom poprimaju drugačije forme od onih što na kraju budu.

A šta je sa onim ”Space Shuttle”-om na Kosovu?

Pa treba da radimo Space Shuttle dolje. Napravili bismo veliki poligon. Zatim maketu… A onda bi podijelili posao. Ti ćeš raditi ovo, ti ovo…

Već 5 godina si u Holandiji?

Ma, jesam ja u Holandiji ali sam tu. To je moja privatna stvar što sam otišao tamo. Mislim, ne možeš reći da sam Holanđanin, ne?

Naopako. Kakva je razlika između R’N’R-a kod nas i u Holandiji i uopšte na zapadu?

U prinicpu ista. Ovi zabavljaju narod, a oni ga jebu u zdrav mozak. To je sve.

Iz  Holandije si nam poslao trostruki album ”It ain’t like in the movies at all.” Kako je ta ploča prošla tamo?

Ma oni i ne znaju da to postoji, a u ostalom kao ni ovi ovdje.

Ima nas. Kad si se vratio iz Holandije zbunio si nas novim imidžom. Mislim na dugačku kosu.

Pa zato što svi nose dugačku kosu. Dobro, ti nemaš ali ako ima Sting može i Johnny. Znaš, ja sam uvjek bio u trendu za razliku od ostalih, koji stalno šepaju. Hoću da kažem kad sam ja napravio ”Movies”… na engleskom, to je bilo ono… kako se kaže… ubili su me, sasjekli su me, a sada ”Politika” izlazi na engleskom. To nikom ne smjeta, jel?

Da li stojiš iza one tvoje izjave iz 1982. godine ”Najbolji sam-potpisujem!”?

Naravno da stojim.

Da li si zadovoljan postignutim?

Pa jesam. Moram da kažem da jesam. Lagao bi te kad bih rekao da nisam. Ja nisam mogao bolje, ali je sve skupa moglo bolje.

Čittao sam posle ”Fazana” da je tvoja hiperprodukcija zabeležena u Ginisovoj knjizi muzičkih rekorda.

Ti si lično čitao!? Da li je to bila naša edicija ili na engleskom? Ne znam. Sumnjam. Mislim da nije. Ali svaka zdrava sumnja osnov je svakog zdravog i ilegalnog rada.

Jednom si rekao da se više bojiš prijatelja od neprijatelja. Da li Johnny ima prijatelje?

Ma ne kažem da se bojim. nego čovjek više ceni neprijatelja od prijatelja. To je stara istina. Inače nemam prijatelja.

Skoro si rekao da osećaš veliki strah i da si najveća kukavica na svetu. Zašto?

A, to da. Jer ko se više boji- taj pobeđuje.

Možeš li mi nešto reći o trenutnoj situaciji u Jugi?

Pa međunarodna situacija se intezivirala. Pa se tako i u Jugi intezivirala. Ali, u prinicpu oni su to lijepo podijelili, jer niko ne bi mogao na saveznom nivou da bude uopće važan. Onda su oni, kad je to tako, sve lijepo parcerirali, pa je svako u svojoj avliji i jebu ljude kako se sjete i tako treba da bude. Jer… kakav narod takva vlast. Ako je vama dobro i meni je vrlo lijepo.

Nama je lepše sa tobom. Pre dve godine dogodio se narod. Da li se devedesete dogodio Johnny?

Ne, ne. Ma narod se dogodio. Narod se stalno događa. Ne možeš bez naroda. Narod je uvjek tu kad zatreba.

Tvoje viđenje Yu rok scene u osamdesetim?

Da li u rok spada sve što svira električnu gitaru? (kratka pauza.) Znaš, šta? Ja nikad nisam svirao rok. Ja sam uvek svirao rythm&blues, a onda sam svirao sevdah. Ali, nikad niikad nisam svirao rok. Jeste da je to električna gitara i da je to grozno i da je falš i da nema veze sa sviranjem, ali nije rok.

Da li u nekom vidiš svog naslednika?

Mog!!!? Taman posla. Ja sam radio za sebe i poslije mene kraj sveta.

Postoji li neko koga zaista mrziš?

Postoji. CIJELI SVET!

I poruka za kraj?

Use i u svoje kljuse. Hvalja ljepa.

Intervju napravio i ustupio fotografije iz privatne arhive- J.D Srba.

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Nenad Baraković

Nenad Baraković

Nenad Baraković Bara je autor Gledišta, dolazi iz Novog Sada gde je i rođen 1991. godine. Doživotno potlačen, društveni aktivista, pank-roker, muzičar, tonac, novinar i pisac u pokušaju.

Ostavite komentar